Ред вожње КРУШЕВАЦ до ПАЛЕ

О релацији

Аутобус од KRUŠEVAC до PALE не пролази кроз друге градове или већа значајна места. На овој релацији постоји само један полазак. Дужина пута је око 355 km. Просечно трајање путовања по реду вожње је 07 сати и 15 мин. С обзиром да аутобус прелази преко граничног прелаза могућа су и дужа задржавања у периоду туристичке сезоне. Обавезно понесите идентификациона документа. Посада аутобуса ће креирати списак имена путника пре преласка границе.
Пртљаг се обично плаћа по торби на свим поласцима у зависности од превозника.
Аутобуси су углавном високе туристичке класе са климом, АБС-ом, удобним путничким седиштима и сл.
Ред вожње KRUŠEVAC - PALE постоји за следеће дане:
понеdељак
петак

Аутобуски превозници који саобраћају на релацији од KRUŠEVAC до PALE су:Centrotrans Sarajevo.

О станици КРУШЕВАЦ

Крушевац је град у централном делу Србије и центар Расинског округа, а налази се у долини Западног Поморавља на реци Расини. Данас на територији града живи преко 75 хиљада становника, а на територији општине око 140 хиљада становника. Град је подигао кнез Лазар 1371. Први пут се помиње 1387. године у повељи којом је кнез Лазар потврдио раније трговачке привилегије Дубровчанима. После Косовске битке, Крушевац је постао престоница вазалне Србије којом је владала кнегиња Милица, а касније њен и Лазарев син деспот Стефан, који је касније престоницу преселио у Београд. Крушевац је коначно ослобођен од Турака 1833. године. После ослобођења град се брзо развијао и напредовао и постао један од већих регионалних центара тадашње Србије.

Крушевац је некада био снажан привредни центар са посебно развијеном металопрерађивачком („14. октобар“) и хемијском индустријом (ХИ „Жупа“, „Мерима“, „Рубин“). Након приватизације великих друштвених колектива, у граду постоји преко 1.500 приватних предузећа и преко 3.500 самосталних радњи.

Крушевац и околина представљају један од региона Србије који има велики туристички потенцијал. Препознатљив је по својој славној историји и богатој традицији. Богат је бројним културно-историјским знаменитостима и природним лепотама.

Око 35% укупне површине Града је под шумама. Највећи комплекс шума простире се на Јастрепцу, најшумовитијој планини на Балкану. Територија града Крушевца позната је и по значајним изворима минералних и геотермалних вода (Бела Вода, Рибарска Бања, Ломница, Жабаре, Читлук).

Шаренградски забавни парк је забава за целу породицу. Мултифункционални комплекс на атрактивној локацији у граду површине 1,5 ха. Поред реплика диносауруса, парк садржи модеран дечији намештај, мини авантуристички парк, терен за мини голф и шах, сувенирницу и ресторан, а у зимским месецима и клизалиште. Простор додатно оплемењују водене површине са фонтанама и мостићима, као и зип лајн за најмлађе.

Рибарска Бања је једна од најлековитијих бања у Србији. Једна је од најстаријих бања на југоистоку Балкана и међу првих шест српских бања. Обновљена је 1833. године, за време кнеза Милоша.

Ноћни провод

Hunting club, Caffe bar Studio, Caffe Dijamant, M caffe, Крушка пуб

Ресторани

Багдала, Чарапанска меана, Palas, Olive Tree Restoran, Етно кућа

Конобе

Jazz Club, ZOI, Caffe Crash, Kumo barcaffe, Macchiato

Манифестације

Новогодишња чаролија, Међународни фестивал туристичких публикација „Кофер слова“, Сајам сеоског туризма, здраве хране и народног стваралаштва, Међународни фестивал балона „Крушевац кроз облаке“

Смештај

Популарни хотели и мотели

Апартман Бреза, ZVEZDA LUX, Garni Hotel City, Сарадис, Бисер, Ellite

Шопинг

ТЦ BIG Крушевац, ТЦ Тржни парк, Рода центар Крушевац, Тц Фонтана

Важни телефони

Хитна помоћ 194

Полиција 192

Ватрогасна јединица 193

Туристичка организација 037-440-332

Аутобуска станица 037-421-555

О дестинацији ПАЛЕ

Пале је општина у Босни и Херцеговини, Република Српска. Развило се за време Зимске Олимпијаде у Сарајеву. Године 1992. је постало седиште Републике Српске, да би тај статус изгубило године 1998. када је главни град тог ентитета постао Бања Лука. Суседне општине су: Соколац, Рогатица, Пале-Прача, Трново (РС), те градови Источно Сарајево и Сарајево.

Дио опшине је Дејтонским мировним споразумом припао Федерацији БиХ и твори нову опшину под називом Пале-Прача.

Подручје општине Пале обухвата 492 км² изразито планинског карактера, са надморском висином од 624 до 1916 м. Најнижа тачка је на 624 м надморске висине, на западној страни општине, где се спајају паљанска и мокрањска Миљацка .

Средишњи дио општине Пале заузима паљанска котлина, смештена између планинских масива: Јахорине са југа, Госине са истока, Романије са североистока, Озрена са севера и северозапада и Требевића са запада. Седиште општине је у насељу Пале. Пале су смештене у самој котлини, која са прибрежјем заузима површину од око 8,5 км². Смештене су на надморској висини од 820 м.

Пале су према географско-природним особинама одавно познате као климатско лечилиште и излетиште. Лепота околине, чист ваздух и близина скијашких терена на Јахорини представљају природну диспозицију и реалну основу за развој туризма. У нижим деловима општине заступљена је умерено топла и влажна клима, Већ од 1.000 м надморске висине ова клима прелази у планинску климу. Оштра планинска клима осећа се и током летних месеци, кад температура ваздуха ретко прелази 25° Целзијуса.

Претежан део површине општине сачињава шумско земљиште (64%), а свега (34%) пољопривредно и остало земљиште.

На подручју опшине налази се неколико познатих пећина: Орловача, Пећина Извор Мокрањске Миљацке, Титова пећина Боговићи, Попова пећина и Новакова пећина.

Једна од најзначајнијих природних знаменитости је пећина Орловача, која је уређена за туристичке посете. Орловача (948 м) се налази на истоименом узвишењу у западном делу романијског свода, заселак Доње Сињево, насеље Сумбуловац, у сливу мокрањске Миљацке, односно у долини њене десне притоке Сињаве.

Опсежна истраживања извора Миљацке укључила су и топографска мерења, биоспелеолошка и хидролошка истраживања као и испитивања трагова културе човека. Истраживања су извођена током 2007 – 2009. године. До данас, спелеолози су истражили 7.100 м, чиме је пећина Извор Мокрањске Миљацке постала најдужа документована пећина у целој Босни и Херцеговини.

Носиоци развоја на подручју Паљанске општине су индустрија, шумарство, угоститељско-туристичке делатности и трговина. Због географских и климатских карактеристика подручја, делатност пољопривреде је слабије развијена. По завршетку ратних дејстава, почео је развој и у области грађевинарства, а нарочито у области мале привреде.

Индустријски развој на Паљанској општини углавном је оријентисан на металну, дрвну и текстилну индустрију.

Подручје општине Пале својим природним условима погодује развоју угоститељско-туристичке привреде. Врло је привлачан за туристе Олимпијски центар Јахорина, са прекрасним теренима за скијање, где зимска сезона траје пет месеци. Смучарима и другим туристима стоји на располагању више од 20 км добро уређених стаза за алпско смучање повезаних са седам жичара и шест ски-лифтова, савремена ски-школа и ски-сервис.

Осим погодности за зимски туризам, општина Пале располаже и изврсним условима за ловни туризам, са изванредним ловиштима повезаним магистралним, регионалним и шумским путевима, као и ловачким домовима.

Од природних знаменитости, најзначајнија је пећина Орловача, која је уређена за туристичке посете. У пећини Орловача су пронађени остаци пећинског медвједа (Урсус спелаеус), као и инсект из породице Цолеоптера.

Детаљи релације

Полазиште

КРУШЕВАЦ

Одредиште

ПАЛЕ

Обрни смер