Ред вожње

КРУШЕВАЦ

ŠTUTGART

КРУШЕВАЦ ŠTUTGART
ŠTUTGART КРУШЕВАЦ

Ред вожње КРУШЕВАЦ до ŠTUTGART

Погледај ред вожње

О станици КРУШЕВАЦ

Крушевац је град у централном делу Србије и центар Расинског округа, а налази се у долини Западног Поморавља на реци Расини. Данас на територији града живи преко 75 хиљада становника, а на територији општине око 140 хиљада становника. Град је подигао кнез Лазар 1371. Први пут се помиње 1387. године у повељи којом је кнез Лазар потврдио раније трговачке привилегије Дубровчанима. После Косовске битке, Крушевац је постао престоница вазалне Србије којом је владала кнегиња Милица, а касније њен и Лазарев син деспот Стефан, који је касније престоницу преселио у Београд. Крушевац је коначно ослобођен од Турака 1833. године. После ослобођења град се брзо развијао и напредовао и постао један од већих регионалних центара тадашње Србије.
 
Крушевац је некада био снажан привредни центар са посебно развијеном металопрерађивачком („14. октобар“) и хемијском индустријом (ХИ „Жупа“, „Мерима“, „Рубин“). Након приватизације великих друштвених колектива, у граду постоји преко 1.500 приватних предузећа и преко 3.500 самосталних радњи.
 
Крушевац и околина представљају један од региона Србије који има велики туристички потенцијал. Препознатљив је по својој славној историји и богатој традицији. Богат је бројним културно-историјским знаменитостима и природним лепотама.
 
Око 35% укупне површине Града је под шумама. Највећи комплекс шума простире се на Јастрепцу, најшумовитијој планини на Балкану.  Територија града Крушевца позната је и по значајним изворима минералних и геотермалних вода (Бела Вода, Рибарска Бања, Ломница, Жабаре, Читлук).
 
Шаренградски забавни парк је забава за целу породицу. Мултифункционални комплекс на атрактивној локацији у граду површине 1,5 ха. Поред реплика диносауруса, парк садржи модеран дечији намештај, мини авантуристички парк, терен за мини голф и шах, сувенирницу и ресторан, а у зимским месецима и клизалиште. Простор додатно оплемењују водене површине са фонтанама и мостићима, као и зип лајн за најмлађе.
 
Рибарска Бања је једна од најлековитијих бања у Србији. Једна је од најстаријих бања на југоистоку Балкана и међу првих шест српских бања. Обновљена је 1833. године, за време кнеза Милоша.
 
Ноћни провод
 
Hunting club, Caffe bar Studio, Caffe Dijamant, M caffe, Крушка пуб
 
Ресторани
 
Багдала, Чарапанска меана, Palas, Olive Tree Restoran, Етно кућа
 
Конобе
 
Jazz Club, ZOI, Caffe Crash, Kumo barcaffe, Macchiato
 
Манифестације
 
Новогодишња чаролија, Међународни фестивал туристичких публикација „Кофер слова“, Сајам сеоског туризма, здраве хране и народног стваралаштва, Међународни фестивал балона „Крушевац кроз облаке“
 
Смештај
 
Популарни хотели и мотели
 
Апартман Бреза, ZVEZDA LUX, Garni Hotel City, Сарадис, Бисер, Ellite
 
Шопинг
 
ТЦ BIG Крушевац, ТЦ Тржни парк, Рода центар Крушевац, Тц Фонтана
 
Важни телефони
 
Хитна помоћ 194
 
Полиција 192
 
Ватрогасна јединица 193
 
Туристичка организација 037-440-332
 
Аутобуска станица 037-421-555

О дестинацији ŠTUTGART

Штутгарт (нем. Стуттгарт) је главни град немачке покрајине Баден-Виртемберг. Са око 593.000 становника, Штутгарт је највећи град те покрајине и шести по величини у Немачкој, после Дортмунда и Есена. Овај град је с покрајинским парламентом, седиштем владе Баден-Виртемберга као и другим покрајинским институцијма, политички центар те покрајине. Најближи већи градови су Франкфурт (око 204 км северозападно) и Минхен (око 220 км југоисточно од Штутгарта).
Штутгарт се налази на око сат времена удаљености од Шварцвалда и Швапске Јуре. Средиште града се налази у плодној долини, угнежђено између винограда и густе шуме у близини реке Некар. У врућим летњим данима, локално становништво ово подручје описује као „штутгартски казан“. Као резултат огромне висинске разлике, у и око града се налази око 400 степеништа , што приближно чини око 20 км степеништа. Многа воде порекло из времена када су виногради окруживали целу долину. Чак и данас, постоје виногради који су удаљени мање од 500 м од главне железничке станице.
Сматра се да је сам град Штутгарт основан око 950. године, непосредно пре битке на Лешком пољу. Основао га је швапски војвода Лудолф, један од синова цара Светог римског царства Отона И Великог. Град се користио за узгајање коња у плодним долинама, у близини данашњег центра града, иако су недавна археолошка ископавања показала да је ово подручје већ било у власништву меровиншких фармера.
Грб града Штутгарта приказује црног коња који стоји на задњим ногама, на жутој позадини. Познато је да је у садашњем облику први пут кориштен 1938, док су се раније користиле различите варијанте и боје, често и са два коња. Овај хипотетички грб даје назнаке о пореклу назива Штутгарт. Могуће порекло имена града води од старонемачког назива штуотгартен, где реч штуот наводи на староенглески појам стод у значењу коњушница, ергела. Старонемачки појам гартен означава место првобитног насеља. Такође, лого аутомобилске компаније Порше садржи измењену верзију градског грба.
У граду се налази пет од укупно 11 државних музеја у покрајини Баден-Виртемберг. Једна од најзначајних је стара државна галерија (Стаатсгалерие) која је отворена 1843, а проширена 1984. године. У њој се чувају уметничка дела из многих епоха, од 14. века до модерне уметности укључујући дела Рубенса, Рембранта, Монеа, Реноара, Сезана и Беуса.
Мотоцикл и аутомобил на четири точка су изумљени у Штутгарту, по чему су се прославили Готлиб Дајмлер и Карл Бенц. Већ 1887. године Дајмлер и Вилхелм Мајбах су основали компанију „Дајмлер Моторен Геселшафт“ и започели индустријску производњу аутомобила. Из тог разлога, Штутгарт с правом зову колевком аутомобила у светским размерама. Мерцедес-Бенц, Порше и Мајбах се и данас производе у Штутгарту и његовој околини. Овде је произведен и први прототип Фолксваген бубе, коју је дизајнирао у Штутгарту Фердинанд Порше.
Штутгарт поседује међународни аеродром (нем. Флугхафен Стуттгарт) који се налази око 13 км јужно од центра града на подручју које припада суседном градићу Лајнфелден-Ехтердингену. Везе од аеродрома до центра града су изузетно добре, тако да је потребно око 30 минута да се од аеродрома дође до центра користећи линије С-Бана - С2 или С3. Аеродром у Штутгарту је једини већи градски аеродром у Немачкој који има само једну писту.
Поред аеродрома пролази државни ауто-пут А8 (Аутобан А8), који одређује јужну границу града. Повезује Луксембург, преко Сарбрикена, Карлсруеа, Штутгарта, Минхена и Салцбурга, са Бечом. 
Други значајнији ауто-путеви према Штутгарту су А81 (правац Цирих–Зинген–Вирцбург–Хамбург) и А831.

 

Детаљи релације

Полазиште

КРУШЕВАЦ

Одредиште

ŠTUTGART

Ми користимо колачиће да бисмо побољшали ваше корисничко искуство на нашем веб сајту. Кориштењем нашег веб сајта прихватате употребу колачића.