Ред вожње КРУШЕВАЦ до СУБОТИЦА
Погледај ред вожњеО станици КРУШЕВАЦ
Крушевац је град у централном делу Србије и центар Расинског округа, а налази се у долини Западног Поморавља на реци Расини. Данас на територији града живи преко 75 хиљада становника, а на територији општине око 140 хиљада становника. Град је подигао кнез Лазар 1371. Први пут се помиње 1387. године у повељи којом је кнез Лазар потврдио раније трговачке привилегије Дубровчанима. После Косовске битке, Крушевац је постао престоница вазалне Србије којом је владала кнегиња Милица, а касније њен и Лазарев син деспот Стефан, који је касније престоницу преселио у Београд. Крушевац је коначно ослобођен од Турака 1833. године. После ослобођења град се брзо развијао и напредовао и постао један од већих регионалних центара тадашње Србије.
Крушевац је некада био снажан привредни центар са посебно развијеном металопрерађивачком („14. октобар“) и хемијском индустријом (ХИ „Жупа“, „Мерима“, „Рубин“). Након приватизације великих друштвених колектива, у граду постоји преко 1.500 приватних предузећа и преко 3.500 самосталних радњи.
Крушевац и околина представљају један од региона Србије који има велики туристички потенцијал. Препознатљив је по својој славној историји и богатој традицији. Богат је бројним културно-историјским знаменитостима и природним лепотама.
Око 35% укупне површине Града је под шумама. Највећи комплекс шума простире се на Јастрепцу, најшумовитијој планини на Балкану. Територија града Крушевца позната је и по значајним изворима минералних и геотермалних вода (Бела Вода, Рибарска Бања, Ломница, Жабаре, Читлук).
Шаренградски забавни парк је забава за целу породицу. Мултифункционални комплекс на атрактивној локацији у граду површине 1,5 ха. Поред реплика диносауруса, парк садржи модеран дечији намештај, мини авантуристички парк, терен за мини голф и шах, сувенирницу и ресторан, а у зимским месецима и клизалиште. Простор додатно оплемењују водене површине са фонтанама и мостићима, као и зип лајн за најмлађе.
Рибарска Бања је једна од најлековитијих бања у Србији. Једна је од најстаријих бања на југоистоку Балкана и међу првих шест српских бања. Обновљена је 1833. године, за време кнеза Милоша.
Ноћни провод
Hunting club, Caffe bar Studio, Caffe Dijamant, M caffe, Крушка пуб
Ресторани
Багдала, Чарапанска меана, Palas, Olive Tree Restoran, Етно кућа
Конобе
Jazz Club, ZOI, Caffe Crash, Kumo barcaffe, Macchiato
Манифестације
Новогодишња чаролија, Међународни фестивал туристичких публикација „Кофер слова“, Сајам сеоског туризма, здраве хране и народног стваралаштва, Међународни фестивал балона „Крушевац кроз облаке“
Смештај
Популарни хотели и мотели
Апартман Бреза, ZVEZDA LUX, Garni Hotel City, Сарадис, Бисер, Ellite
Шопинг
ТЦ BIG Крушевац, ТЦ Тржни парк, Рода центар Крушевац, Тц Фонтана
Важни телефони
Хитна помоћ 194
Полиција 192
Ватрогасна јединица 193
Туристичка организација 037-440-332
Аутобуска станица 037-421-555
О дестинацији СУБОТИЦА
Суботица (Маг. Сзабадка) је најсевернији град у Републици Србији, други град по броју становника у Војводини. Према попису из 2002. године има 99.471 становника. Налази се 10 км од границе Србије са Мађарском. Административни је центар Сјевербачког округа.
Суботица се први пут помиње 1391. године под мађарским именом Забадка. Суботица је 1527. године била престоница краткотрајне српске државе самопроглашеног цара Јована Ненада. Отоманско царство је владало градом од 1542. до 1686. године, када је постао власништво Хабзбуршке монархије. Од средине 18. века промењено је име у Санта Мариа, по аустријској царици Марији Терезији. Име града је поново промењено 1779. године у Марија Терезиополис, а име Суботица (Сзабадка) му је враћено 1845. Суботица је 1918. године ушла у састав Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.
Град се налази у Панонској низији, која има дугу традицију и богато културно наслеђе. Општина, која обухвата град и 18 приградских насеља, простире се на површини од 1.008 квадратних километара.
Суботица је временом, захваљујући свом географском положају и вредним становницима, постала најзначајнији административно-административни, индустријски, привредни, саобраћајни и културни центар северне Бачке, а оближње Палићко језеро чини је туристичким и рекреативним центром ширег подручја.
У околини града постоји и веза која повезује Суботицу са Мађарском на северу и јужном Европом преко Београда на југу. Такође, Суботица је железницом повезана са целом Европом.
Саобраћајно, Суботица је, у правом смислу те речи, на раскрсници путева и железничких пруга. Аутопут Е-75 пролази у непосредној близини Суботице, а у самом граду се укрштају магистрални путеви за Нови Сад (М-22.1), Сомбор и Келебију (Мађарска) (М-17.1), Хоргош (М-22.1) и Сенту (М-24) (део до Е-75 је реализован, а аутопут је плански реализован). Траса пруге Београд-Будимпешта пролази кроз урбано језгро и ту се рачва са железничким пругама ка Сомбору, Хоргошу, Црвенки и Баји. Све ове чињенице доприносе сврставању Суботице као једног од најважнијих саобраћајних чворова у Републици Србији.
Ноћни живот
"Club Castrvm", "Saks", "Q bar", "Club Madlen", "The code"
Ресторани
"Boss caffe", "Двор", "Basch house", "Bates", "Гуриновић", "Arte del gusto"
Конобе
"Тинел", "Чарда код Антуса"
Манифестације
„Винтер фест“, „Фестивал младе ракије“, „Јесењи фестивал јеврејске културе“, „Суботички полумаратон“, „Интеретно фестивал“, „Међународни филмски фестивал – Палић“
Смештај
Популарни хотели и мотели
Garni Hotel Royal Crown, Артист хотел, Собе Симке, Гарни Хотел ИМПЕРИУМ Суботица, Вила Мајур
Шопинг
STOP SHOP Subotica, Raffles city, Здрава Прича - Health food store, Мондо бутик, Super Shop
Важни телефони
Полиција 192
Ватрогасци 193
Хитна 194 и 551-373
Аутобуска станица 024/ 555-566
Туристичка организација 024/ 555-566