Ред вожње ЉУБЉАНА до ПАДОВА

Љубљана (немачки: Лаибацх, италијански: Лубиана) је главни и највећи град Словеније.  Градска општина Љубљана једна је од 11 градских општина у земљи.
Град лежи на реци Љубљаници, приближно 10 км од улива у Саву. Историчари се не слажу о извору имена Љубљана. По мишљењу неких извор треба тражити у речи љубљена, други сматрају да је у питању старо божанство Лабурус, трећи тврде да је реч дошла из латинског израза за реку која поплављује, алувиана. Неки пак мисле да потИче од њемачког Лаубацх – млачни поток.
Римска насеобина Емона (Цолониа Емона (Аемона) Иулиа трибу Цлаудиа) настала је године 15. наше ере. Љубљана се први пут помиње под данашњим именом 1144. (као Лаибацх) и 1146. (Луњигана). Године 1220. добила је права града, а 1335. заједно с остатком Крањске дошла у посед Хабсбурговаца. У 1461. постала је седиште бискупије те се у касном средњем веку развила у културно средиште Словенаца. Хабсбуршка владавина била је прекинута само у раздобљу 1809. – 1813. када је Љубљана била главни град француских Илирских провинција. Године 1821. град је био домаћин Љубљанског конгреса.
После распада Аустро-Угарске 1918. Љубљана је заједно с већим делом словенских земаља ушла у састав Краљевине СХС. Новом административном поделом 1929. постала је главни град Дравске бановине, а након Другог светског рата главни град југославенске Социјалистичке Републике Словеније. Улогу главног града је задржала и након осамостаљења Словеније 1991.
У Љубљани се налази приближно 30 хектара паркова. Највећи део те површине заузима парк Тиволи с површином од 17,5 ха, осталу површину дели 28 мањих паркова.
Љубљана има и ботаничку башту, основану 1810. године, која је најстарија словенска институција с непрекидним деловањем.

Падова је трећи највећи град у покрајини Венето (након Венеције и Вероне) и управно средиште истоименог округа. Падова има веома добро очувано старо градско језгро, са низом цркава и палата, које је стога под заштитом УНЕСКО-а, али је на туристичком пољу остала донекле у сјенци оближње, веће и туристички важније Венеције.

Падова се налази у сјевероисточном дијелу Италије. Од Рима је удаљена 550 км сјеверно, а од сједишта покрајине, Венеције, 40 км западно.

Град је сликовито мјесто са густом мрежом улица које се аркадама отварају у велике градске тргове са многим мостовима. Главни градски трг Прато дела Вале је 90,000 м2 пространи елиптични трг у чијем средишту је врт са 78 скулптура славних грађана Падове.

У Падови се налази и позната базилика светог Антуна (подигнута 1310. године у славу Светог Антуна Падованског) изграђена у облику латинског крста и подијељена на три лађе са широком и кратком попречном лађом. У украшеној унутрашњости базилике истиче се велика фреска Петра Анињонија која представља Светог Антуна на ораху у тренутку проповиједања.

Испред базилике налази се фантастична коњаничка скулптура млетачког генерала Гатамелате, коју је урадио Донатело 1453. године и сматра се првом бронзаном коњаничком скулптуром након антике.

На тргу Сигнори налази се више знаменитих грађевина: ложа Гран Гуардиа, Капетанска палата млетачких управитеља, Микеланђелова ренесансна катедрала и романичка крстионица.

Падова је такође позната по свом Универзитету основаном 1222. године, на којем је 1678. дипломирала прва жена у Европи, Елена Лукреција Корнаро Пископија. У склопу Универзитета налази се и најстарији ботанички врт у Европи (отворен 1545. године), а од 1997. унешен је на УНЕСЦО-в списак мјеста свјетске баштине. Основан је као врт биљака потребних медицинском факултету и још увијек посједује важну колекцију ријетких биљака.