Ред вожње МАРИБОР до ХЕРЦЕГ НОВИ

Марибор (нем.: Марбург ан дер Драу) је град у Републици Словенији, с отприлике 113.000 становника, што га чини другим по величини градом у држави. Лежи на реци Драви.

Марибор је смештен на 269,5 м надморске висине. Представља регионално седиште покрајине Штајерске, која се заправо већим делом простире у суседној држави Аустрији. Град лежи на обе обале реке Драве, на месту где се састају планински масив Похорје, Дравско поље, планина Козјак те Словенске горице. Најближи већи град је аустријски Грац, око 60 км северно од Марибора.

Пријемом Словеније у ЕУ, 2007. укинута је гранична контрола између Аустрије и Словеније, па је тако и гранични прелаз Шентиљ, недалеко од Марибора, постао део историје.

Популарне туристичке занимљивости града укључују Мариборску катедралу која датира из 12. века, грађену у готском стилу те Мариборску градску већницу, изграђену за време ренесансе. Такође, ту је и дворац из 15. века .

Марибор је дом најстарије винове лозе на свету, која је стара више од 400 година, а носи име Стара трта. Такође, у бројним виноградима и воћњацима у ближој околини града нуди се домаће вино, као и комплетне услуге сеоског туризма.

Сваког јануара скијашки центар Мариборско Похорје домаћин је женског слалома и дивовских слаломских трка Светског алпинистичког скијашког купа, познатог као Златна лисица.

Сваке године у јуну се одржава фестивал Лент, на којем наступа велик број забављача, попут музичара и сл.

Herceg Novi, grad sa specifičnom mikroklimom i više od 200 sunčanih dana godišnje, postaje jedna od najposjećenijih turističkih destinacija Crne Gore.

Smješten na ulazu u jedan od najljepših svjetskih zaliva Boku Kotorsku i podno planine Orjen Herceg Novi turistima nudi bogato spomeničko nasljeđe, manastire i crkve, brojna utvrđenja poput Španjole, Kanli Kule, Sat Kule i nadaleko poznata stepeništa, po kojima je i dobio nadimak „Grad od skalina“.

Prvo ime Herceg Novog je bilo Sveti Stefan, kada je i osnovan 1382. godine u sastavu Kraljevine Bosne za vrijeme vladavine kralja Tvrtka Prvog Kotromaniću. Tvrtkova želja je bila da Kraljevina Bosna dobije sopstvenu luku kako bi bila trgovinski nezavisan od Dubrovnika. Dubrovčani su stoga blokirali grad i primorali Tvrtka da prizna njihov monopol nad trgovinom soli. Poslije Tvrtkove smrti, vojvoda Sandalj Hranić Kosača je zadobio naselje.

Svoje današnje ime, Herceg Novi, dobio je u vrijeme vladavine Sandaljevog sestrića, hercega od Svetoga Save Stefana Vukčića Kosače, kada je doživio i najveći procvat i razvoj. Turci ga osvajaju 1482. godine i vladaju njime dva vijeka, sve do 1687. godine.

Nakon toga na njegovom tlu smjenjuju se razni narodi i civilizacije, ostavljajući duboke tragove na istoriju, kulturu i ukupan razvoj ovoga kraja. Nakon Turaka grad osvajaju Mlečani, koji vladaju sve do propasti Mletačke republike 1797. godine. Od tada dolazi do čestih promjena uprave u Herceg Novom.

Hrceg Novi je poznat po izrazito bogatom kulturnom programu koji u ljetnjim mjesecima obuhvata prije svega tradicionalni filmski i muzički festival. Naravno, manifestacije se značajnim djelom organizuju i ostalih mjeseci, što doprinosi da grad „živi“ tokom čitave godine.