Ред вожње МАРИБОР до ПТУЈ

Аутобус од MARIBOR до PTUJ не пролази кроз друге градове или већа значајна места. На овој релацији постоји само један полазак. Дужина пута је око 0 km. Просечно трајање путовања по реду вожње је 40 мин.
Пртљаг се обично плаћа по торби на свим поласцима у зависности од превозника. На линијама саобраћају аутобуси високе и средње туристичке класе док на краћим релацијама неки превозници организују путовање туристичким комбијима или малим аутобусима.
Ред вожње MARIBOR - PTUJ постоји за следеће дане:
уторак
петак

Аутобуски превозници који саобраћају на релацији од MARIBOR до PTUJ су:Lasta Beograd.

Марибор (нем.: Марбург ан дер Драу) је град у Републици Словенији, с отприлике 113.000 становника, што га чини другим по величини градом у држави. Лежи на реци Драви.

Марибор је смештен на 269,5 м надморске висине. Представља регионално седиште покрајине Штајерске, која се заправо већим делом простире у суседној држави Аустрији. Град лежи на обе обале реке Драве, на месту где се састају планински масив Похорје, Дравско поље, планина Козјак те Словенске горице. Најближи већи град је аустријски Грац, око 60 км северно од Марибора.

Пријемом Словеније у ЕУ, 2007. укинута је гранична контрола између Аустрије и Словеније, па је тако и гранични прелаз Шентиљ, недалеко од Марибора, постао део историје.

Популарне туристичке занимљивости града укључују Мариборску катедралу која датира из 12. века, грађену у готском стилу те Мариборску градску већницу, изграђену за време ренесансе. Такође, ту је и дворац из 15. века .

Марибор је дом најстарије винове лозе на свету, која је стара више од 400 година, а носи име Стара трта. Такође, у бројним виноградима и воћњацима у ближој околини града нуди се домаће вино, као и комплетне услуге сеоског туризма.

Сваког јануара скијашки центар Мариборско Похорје домаћин је женског слалома и дивовских слаломских трка Светског алпинистичког скијашког купа, познатог као Златна лисица.

Сваке године у јуну се одржава фестивал Лент, на којем наступа велик број забављача, попут музичара и сл.

Птуј се налази у источном дијелу Словеније, у јужном дијелу покрајине Штајерске. Град се налази 30 км југоисточно од Марибора, првог већег града.

Птуј је важно прометно чвориште. Кроз град води железница из Прагерског до Орможа и даље у Хрватску или у Мурску Соботу, и даље у Мађарску преко Ходоша.

Положај града је у долини реке Драве, крајње западном дијелу Панонске низије, на месту где је ова долина најшира. Зачетак, данас историјско језгро Птуја је на брегу изнад реке, са кога се лако надзирала околна равница. Надморска висина Птуја је 232 м.

Подручје Птуја је било насељено још у млађем каменом добу. Келти су насељавали Птуј у касно гвоздено доба. У 1. веку пр. Христа насеобина је била под контролом старог Рима. Прво писано поимање Птуја, под првобитним називом Поетовио, датира из 69. године н.е., када је био изабран римски цар Веспазијан. Већ у доба Рима Птуј се развио у изузетно важно трговачко, царинско и управно средиште. Године 103. за време императора Трајана, Птуј је добио статус цивилног средишта и назив Колониа Улпиа Траиана Поетовиа. Град је имао 40.000 становника док га нису напали Хуни.

570. године н.е., град је био окупиран од стране Авара и старих Словена. Између 840. и 874. г. припадао је Балатонској кнежевини Словена Прибина и Коцеља. Између 874. и 890. г. Птуј је постепено пао под утицај Бискупије Салзбурга. Као њемачки Петау, укључен је био у војводство Штајерске 1555. године.

Године 1376. године Птуј је добио свој градски статут. У 17. веку, кад су Турци заузели већи део Угарске, Птуј је привредно потпуно пропао. У 19. веку град се налазио даље од важних прометних праваца.

Према задњем аустријском попису становништва из 1910. године, 86% становништва града Птуја су били Немци. Околина Птуја је била претежно насељена словенским становништвом. За време немачке окупације, од 1941-45. године, словенско становништво је било насилно исељавано из Птуја. Њихове куће су биле преузете углавном од стране Немаца из Болзана. Касније, након немачке капитулације, сви Немци су били присилно исељени у Аустрију.