Ред вожње МАРИБОР до ТУЗЛА

Марибор (нем.: Марбург ан дер Драу) је град у Републици Словенији, с отприлике 113.000 становника, што га чини другим по величини градом у држави. Лежи на реци Драви.

Марибор је смештен на 269,5 м надморске висине. Представља регионално седиште покрајине Штајерске, која се заправо већим делом простире у суседној држави Аустрији. Град лежи на обе обале реке Драве, на месту где се састају планински масив Похорје, Дравско поље, планина Козјак те Словенске горице. Најближи већи град је аустријски Грац, око 60 км северно од Марибора.

Пријемом Словеније у ЕУ, 2007. укинута је гранична контрола између Аустрије и Словеније, па је тако и гранични прелаз Шентиљ, недалеко од Марибора, постао део историје.

Популарне туристичке занимљивости града укључују Мариборску катедралу која датира из 12. века, грађену у готском стилу те Мариборску градску већницу, изграђену за време ренесансе. Такође, ту је и дворац из 15. века .

Марибор је дом најстарије винове лозе на свету, која је стара више од 400 година, а носи име Стара трта. Такође, у бројним виноградима и воћњацима у ближој околини града нуди се домаће вино, као и комплетне услуге сеоског туризма.

Сваког јануара скијашки центар Мариборско Похорје домаћин је женског слалома и дивовских слаломских трка Светског алпинистичког скијашког купа, познатог као Златна лисица.

Сваке године у јуну се одржава фестивал Лент, на којем наступа велик број забављача, попут музичара и сл.

Град Тузла административни је центар те привредни, културни и образовни центар Тузланског кантона и економско-географске регије североисточне Босне. Тузла је претежно индустријски град, центар истоимене општине и Тузланског кантона.Такође је и привредни, културни, спортски, образовни центар североисточне Босне и Херцеговине, у долини планине Мајевице. 
Град је познат по хемијској и моторној индустрији. Нарочито је познат по великом богатству солИ, по којој је и добио име (из турског језика: „тузи“ значи „со"), те овај град лежи на великом броју рудника соли.
Природни ресурси и богата налазишта енергетских и минералних сировина били су опредељујући  фактор за усмеравање досадашњег привредног  развоја овог подручја, а уједно су и важан ослонац будућег развоја.
Тузлу је најстаријим или једним од најстаријих насеља у Европи учинила њена посебна геолошка прошлост. Наиме, велики део Европе, у давној геолошкој прошлости, представљао је дно Панонског мора. И последњи остаци овога мора повукли су се са садашње површине пре 10 милиона година. Само испод Тузле ово море оставило је траг у виду 350 милиона тона сланих стена и слане воде. Слана вода избијала је на површину, људи су је прерађивали у со још у неолиту. После су оформили бунаре, који су постајали све савременији, а слана вода је временом постала основом хемијске индустрије у савременој Тузли.
18. јула 2003. године, локалне власти су одлучили да велику количину слане воде извуку на површину, у претходно припремљено дно, тако је Тузла данас једини град у Европи који има слано језеро и једини град на свету чије је слано језеро истовремено и купалиште и плажа у најужем историјском центру града. Вода сланог Панонског језера је наводно и лековита.
Тузла има велику индустријску традицију, засновану на богатим налазиштима соли и угља.
Данас је Тузла град нове енергије, последњих година доживљава велику експанзију градње, наглог и брзог развоја.