Ред вожње МЕЂУГОРЈЕ до БАР

Аутобус од МЕЂУГОРЈЕ до БАР не пролази кроз друге градове или већа значајна места. На овој релацији постоји само један полазак. Дужина пута је око 349 km. Просечно трајање путовања по реду вожње је 09 сати и 05 мин. С обзиром да аутобус прелази преко граничног прелаза могућа су и дужа задржавања у периоду туристичке сезоне. Обавезно понесите идентификациона документа. Посада аутобуса ће креирати списак имена путника пре преласка границе.
Пртљаг се обично плаћа по торби на свим поласцима у зависности од превозника.
Аутобуси су углавном високе туристичке класе са климом, АБС-ом, удобним путничким седиштима и сл.
Ред вожње МЕЂУГОРЈЕ - БАР постоји за следеће дане:
понеdељак
субота

Аутобуски превозници који саобраћају на релацији од МЕЂУГОРЈЕ до БАР су:Globtour Međugorje.

Kako svjedoče brojni povjesni spisi, Međugorje se prvi put spominje krajem XVI vijeka kao autonomna župa u okviru Naronskog okruga. U njoj su pronađeni ostaci kasnoantičke bazilike dok je sadašnja župa osnovana krajem XIX vijeka.

Međugorje se prostire u regiji Brotnjo koja se nalazi na teritoriji Federacije Bosne i Hercegovine. Ovo područje koje ulazi u sastav Općine Čitluk predstavlja jedan od najpoznatijih centara vjerskog turizma u svijetu. Vjernici iz cijelog svijeta dolaze pokloniti se na mjestu poznatom po ukazanju Djeve Marije. Ovaj fenomen prvi put uočen je, kako svjedoče vjernici, krajem XX vijeka, što je Međugorje učinilo jednim od najposjećenijih turističkih mjesta na Balkanu. Službeni naziv ovog sakralnog područja je „Svetište kraljice mira“ i godišnje ga obiđe oko milion pripadnika rimokatoličke vjeroispovjesti. Hodočasnici se u najvećem broju okupljaju u crkvi Svetog Jakova Zebedejeva, zaštitnika hodočasnika.

U Međugorju postoje tri mjesta hodočasničkog okupljanja, a to su Brdo ukazanja, Križevac i Župna crkva.

Brdo ukazanja - mjesto iznad zaseoka Podbrdo u Bijakovićima, na kome se jula 1981. godine ukazala Gospa. Na uzlaznoj putanji su 1989. godine postavljeni reljefi radosnih i žalosnih otajstava krunice, rad firentinskog profesora Carmela Puzzolo iz Firence.

Križevac - brdo iznad Međugorja na kom su stanovnici početkom XX vijeka podigli osam metara visok betonski križ, kao pomen 1900. godišnjice Isusovog raspeća. Skupine hodočasnika na ovom mjestu obavljaju pobožnost Križnog puta. S početka su ovdje postaje bile označene drvenim križevima, da bi 1988. godine na tom mjestu bile postavljene brončane postaje „Puta križa“, koje su takođe rad talijanskog kipara Carmela Puzzolo.

Župna crkva – nakon što je prilikom potresa stradala stara župna crkva, započeta je izgradnja nove crkve koja je završena 1969. godine i od tada prezentira mjesto slavljenja euharistije i sakramentalnog života. Crkva je kao i župa posvećena Svetom Jakovu starijem, apostolu i zaštitniku hodočasnika. U okviru crkve je podignut oltar i dvadeset ispovjedaonica kao i kapelica za euharistijsko klanjanje s prostorijama za predavanje i duhovne razgovore.

U Međugorju se odvijaju mnogobrojni međunarodni susreti: Molitveni doček Nove godine, Međunarodni susret voditelja centara mira, Međunarodni seminar za svećenike, Međunarodni seminar za bračne parove, Međunarodni molitveni susret mladih kao i Seminar posta molitve i šutnje. 

Бар је један од највећих градова на црногорском приморју, смештен у југоисточном делу Црне Горе и представља граничну општину која је Јадранским морем повезана са Италијом. Његова лука, позиционирана на самом улазу у Јадран има највећи значај за привреду земље и захваљујући интегрисаности са друмском саобраћајном мрежом и жељезничком пругом Београд-Бар чини најзначајнију карику интермодалног транспорта у Црној Гори. Простире се на површини од 505 км2, од чега дужина морске обале износи 46км, а дужином од 65 км излази на обалу Скадарског језера. Највиша тачка општине је планина Румија а састоји се од популарних туристичких насеља Сутомора, Чања, Вирпазара, Добрих Вода, и Утјехе.

КРАТАК ИСТОРИЈАТ

Бар је древни град чије је подручје било настањено још у праисторији, о чему сведоче проналасци неолитског материјала у насељу Челуга, неолитска секира и Веља Могила у Шушњу, тумулуси у селу Равањ као и споменик Стара маслина на Мировици. Постоји више верзија његовог назива на различитим језицима од којих су најпознатије три – Бар (словенски), Антибареос (грчки) и Антибарум (римски). Током дуге историје, Бар је био значајно пребивалиште многим владарима који су се често смењивали. Hајвећи процват доживио је за време краља Бодина, као црквени центар тадашње државе Дукље, за време династије Немањића, када је имао сопствени статут, грб и новац и за време Балше III Балшића који га је сматрао својом престоницом. У Бару је настао најстарији литерарно – историјски спис у култури Јужних Словена – „Љетопис попа Дукљанина“, познат и под називом „Барски родослов“ чији је аутор анонимни свештеник барске надбискупије.  За овај град се везују многе легенде као што су легенда о Владимиру и Косари,  црмничком гранату боје црног вина, о вилама итд. Заштитник града Бара је Свети Ђорђе.

СТАНОВНИШТВО

Подручје барске општине насељава око 40 000 становника, са приближно двадесет пет националних заједница што га карактерише као општину са мултинационалном и мултиконфесионалном структуром становништва, чији житељи вековима негују толеранцију у међуљудским односима.  Реч је о изузетно култивисаном и урбанизованом приморско – језерском подручју чије се разлике у микролокалитетима испољавају кроз различита фолклорна обилежја.

КЛИМА

Бар спада међу најсунчанија места Јужне Европе са средишњом температуром од око 15,5°Ц. Климу овог подручја одређује близина Јадранског мора и Скадарског језера са једне, и планинског масива Румије са друге стране. Карактеришу је дуга и топла лета са средишњом температуром од око 23°Ц, и благе и кишовите зиме од око 10°Ц. Захваљујући оваквим климатским условима, купалишна сезона траје око шест месеци, од средине маја до средине октобра, када температура воде достиже и до 26°Ц.

ТУРИСТИЧКА ПОНУДА БАРА

ПЛАЖЕ

На подручју барске општине налази се двадесет плажа које се простиру на укупној дужини од 9км.

Најпосећеније плаже којима се може прићи са копна су: „Бисерна обала“ (Чањ); „Маљевик“ (између Чања и Сутомора); Сутоморска плажа и „Инеџ“ (Сутоморе); „Црвена плажа“ (између Бара и Сутомора); „Тополица“ и „Жукотрлица“ (Бар);

Плаже којима се може прићи искључиво с морске стране: „Краљичина плажа“ (у непосредној близини Чања); „Црвена стијена“ (брдо Волујица); „Велики пијесак“ и „Утјеха“ (између Бара и Улциња);

Најатрактивније плаже на обали Скадарског језера су Мурићи и Пјешачац.

ЗАНИМЉИВИ ЛОКАЛИТЕТИ

СТАРИ БАР

Смештен на 4 километра удаљености од Бара, представља највеће градско подручје са остацима срдењовековних цивилизација у Црној Гори. Унутар његових бедема налазе се рушевине од око 240 зграда и објеката попут Сат – куле, аквадукта, амама и барутане изграђених још у турско доба. Такође, верски објекти из средњег века - црква Свете Теодоре, црква Светог Николе, црква Светог Венеранде и црква Свете Катарине. Осим што због своје јединствене позиције посетиоцима омогућава да на посебан начин доживе барску панораму, посебну атракцију представла и пијаца на којој продавци у традиционалним костимима продају домаће производе и разне рукотворине.  Овде је почетком XX виека постојала уљара у којој се на дневном нивоу прерађивало и до двадесет тона маслина за извоз широм Европе и ка другим континентима.

СТАРА МАСЛИНА НА МИРОВИЦИ

Симбол Бара, Стара маслина на Мировици, стара преко двие хиљаде година, спада међу три најстарија дрвета на свету. Представља споменик природе законом заштићен од 1963. године.

МИНАРИ АЛИ – АГЕ ХАСАЋИЈЕ

Представља један од најзначајнијих споменика оријенталне архитектуре на црногорском подручју подигнут почетком XIX века.

ХАЈ - НЕХАЈ

Средњевековно утврђење подигнуто од стране Млечана у XV веку у оквиру којег се налази двоолтарска црква старија од утвђења, црква Светог Димитрија из XIII века.

СЕЛО ГОДИЊЕ

Смештено на подручју чувеном по традицији гајења винове лозе, Црмници, ово село представља један од најочуванијих сеоских предела које има велики историјски значај.  

СКАДАРСКО ЈЕЗЕРО

Највеће језеро на Балканском полуострву смештено на југоистоку Црне Горе. Граничи се са Албанијом. Састоји се од великог броја острва, који носе карактеристичан назив „горице“ и представља јединствен еко-систем у којем живи преко четрдесет врста риба и двеста седамдесет врста птица, међу којима се налазе угрожене врсте попут пеликана, орла, чапље, гњурца и шљука. У њему расте јестива биљка касароња, карактеристична само за подручје овог језера.