Ред вожње МЕЂУГОРЈЕ до ЦИРИХ

Kako svjedoče brojni povjesni spisi, Međugorje se prvi put spominje krajem XVI vijeka kao autonomna župa u okviru Naronskog okruga. U njoj su pronađeni ostaci kasnoantičke bazilike dok je sadašnja župa osnovana krajem XIX vijeka.

Međugorje se prostire u regiji Brotnjo koja se nalazi na teritoriji Federacije Bosne i Hercegovine. Ovo područje koje ulazi u sastav Općine Čitluk predstavlja jedan od najpoznatijih centara vjerskog turizma u svijetu. Vjernici iz cijelog svijeta dolaze pokloniti se na mjestu poznatom po ukazanju Djeve Marije. Ovaj fenomen prvi put uočen je, kako svjedoče vjernici, krajem XX vijeka, što je Međugorje učinilo jednim od najposjećenijih turističkih mjesta na Balkanu. Službeni naziv ovog sakralnog područja je „Svetište kraljice mira“ i godišnje ga obiđe oko milion pripadnika rimokatoličke vjeroispovjesti. Hodočasnici se u najvećem broju okupljaju u crkvi Svetog Jakova Zebedejeva, zaštitnika hodočasnika.

U Međugorju postoje tri mjesta hodočasničkog okupljanja, a to su Brdo ukazanja, Križevac i Župna crkva.

Brdo ukazanja - mjesto iznad zaseoka Podbrdo u Bijakovićima, na kome se jula 1981. godine ukazala Gospa. Na uzlaznoj putanji su 1989. godine postavljeni reljefi radosnih i žalosnih otajstava krunice, rad firentinskog profesora Carmela Puzzolo iz Firence.

Križevac - brdo iznad Međugorja na kom su stanovnici početkom XX vijeka podigli osam metara visok betonski križ, kao pomen 1900. godišnjice Isusovog raspeća. Skupine hodočasnika na ovom mjestu obavljaju pobožnost Križnog puta. S početka su ovdje postaje bile označene drvenim križevima, da bi 1988. godine na tom mjestu bile postavljene brončane postaje „Puta križa“, koje su takođe rad talijanskog kipara Carmela Puzzolo.

Župna crkva – nakon što je prilikom potresa stradala stara župna crkva, započeta je izgradnja nove crkve koja je završena 1969. godine i od tada prezentira mjesto slavljenja euharistije i sakramentalnog života. Crkva je kao i župa posvećena Svetom Jakovu starijem, apostolu i zaštitniku hodočasnika. U okviru crkve je podignut oltar i dvadeset ispovjedaonica kao i kapelica za euharistijsko klanjanje s prostorijama za predavanje i duhovne razgovore.

U Međugorju se odvijaju mnogobrojni međunarodni susreti: Molitveni doček Nove godine, Međunarodni susret voditelja centara mira, Međunarodni seminar za svećenike, Međunarodni seminar za bračne parove, Međunarodni molitveni susret mladih kao i Seminar posta molitve i šutnje. 

Да је Швајцарска земља коју с правом називају домовином млечне чоколаде говори податак да сваки становник поједе више ове чаробне послатице него становник било које друге земље. Њемачки, Италијански, Француски и Ретромански су званични језици. Највише се поносе сатовима, чоколадама, сиревима као и педантношћу својих грађана.

Цирих главни град кантона који броји нешто више од милион становника, има око 400.000 становника. Према истраживању 2006. године проглешен је за место са најбољим квалитетом живота. На обали језера Цирих, где река Лимат истиче из језера, Цирих се од алпског градића претворио у метрополу, центар истоименог кантона, где се чују сви свјетски језици. Од мјесташца у подножју брда Утилберг, где је Јохана Шпри написала једну од налепших дечијих књига,“Хајди“, сада је финансијска престоница Швајцарске и глобално банкарско тржиште. Један од првих градова у Европи који је почео да увози вуну, свилу и лан. Данас је један од најуспешнијих пословних центара Европе.

Цирих има умерено континенталну климу са просечном гогишњом температуром од 9 °Ц. Ветрови са запада посебно утичу на климу и доносе падавине. Најхладнији месец је јануар са просечном температуром од 0,2 °Ц, док је најтоплији јул са просечном температуром од 17 °Ц.

Шта посетити у Цириху

Линденхоф, велики парк, нулта тачка Цириха. Људи овдје неријетко играју шах док загрљени парови седе на клупама или зидићима и уживају у погледу на ријеку Лимат. Овдје је примљено хришћанство, започет покрет реформације.

Црква Фраумунстер, основана у ИX вијеку. Овдје су аристократске жене живеле и све до реформације имале искључиво право да кују новац. Поред елегантног торња ова црква је посебно привлачна по витражи славног умјетника Марка Шагала из 1970. године.

Црква светог Перта је посебна по томе што има највећи бројчаник на свијету, чији пречник износи 8.64 метра.

Гросминстер, романичка црква из XI вијека чији су торњеви препознатљив детаљ града. Према легенди, цркву је градио Карло Велики. До врха торња је 187 степеника, одакле се пружа поглед на циели град.

Музеј играчака где се може видети каквим су се играчкама играла дјеца од 18. до средине 20.вијека.

Музеј уметности у којем се могу видети дјела великих умјетника попут Пицаса, Мунака и Шагала.

Музеј Атал, музеј где су смештене праве кости диносауруса.