Ред вожње МЕЂУГОРЈЕ до ЛИОН

Kako svjedoče brojni povjesni spisi, Međugorje se prvi put spominje krajem XVI vijeka kao autonomna župa u okviru Naronskog okruga. U njoj su pronađeni ostaci kasnoantičke bazilike dok je sadašnja župa osnovana krajem XIX vijeka.

Međugorje se prostire u regiji Brotnjo koja se nalazi na teritoriji Federacije Bosne i Hercegovine. Ovo područje koje ulazi u sastav Općine Čitluk predstavlja jedan od najpoznatijih centara vjerskog turizma u svijetu. Vjernici iz cijelog svijeta dolaze pokloniti se na mjestu poznatom po ukazanju Djeve Marije. Ovaj fenomen prvi put uočen je, kako svjedoče vjernici, krajem XX vijeka, što je Međugorje učinilo jednim od najposjećenijih turističkih mjesta na Balkanu. Službeni naziv ovog sakralnog područja je „Svetište kraljice mira“ i godišnje ga obiđe oko milion pripadnika rimokatoličke vjeroispovjesti. Hodočasnici se u najvećem broju okupljaju u crkvi Svetog Jakova Zebedejeva, zaštitnika hodočasnika.

U Međugorju postoje tri mjesta hodočasničkog okupljanja, a to su Brdo ukazanja, Križevac i Župna crkva.

Brdo ukazanja - mjesto iznad zaseoka Podbrdo u Bijakovićima, na kome se jula 1981. godine ukazala Gospa. Na uzlaznoj putanji su 1989. godine postavljeni reljefi radosnih i žalosnih otajstava krunice, rad firentinskog profesora Carmela Puzzolo iz Firence.

Križevac - brdo iznad Međugorja na kom su stanovnici početkom XX vijeka podigli osam metara visok betonski križ, kao pomen 1900. godišnjice Isusovog raspeća. Skupine hodočasnika na ovom mjestu obavljaju pobožnost Križnog puta. S početka su ovdje postaje bile označene drvenim križevima, da bi 1988. godine na tom mjestu bile postavljene brončane postaje „Puta križa“, koje su takođe rad talijanskog kipara Carmela Puzzolo.

Župna crkva – nakon što je prilikom potresa stradala stara župna crkva, započeta je izgradnja nove crkve koja je završena 1969. godine i od tada prezentira mjesto slavljenja euharistije i sakramentalnog života. Crkva je kao i župa posvećena Svetom Jakovu starijem, apostolu i zaštitniku hodočasnika. U okviru crkve je podignut oltar i dvadeset ispovjedaonica kao i kapelica za euharistijsko klanjanje s prostorijama za predavanje i duhovne razgovore.

U Međugorju se odvijaju mnogobrojni međunarodni susreti: Molitveni doček Nove godine, Međunarodni susret voditelja centara mira, Međunarodni seminar za svećenike, Međunarodni seminar za bračne parove, Međunarodni molitveni susret mladih kao i Seminar posta molitve i šutnje. 

Лион (франц.Лyон, лат. Лугдунум) је главни град региона Рона-Алпи и департмана Рона у источној Француској. Град је смештен на два брда и на ушћу реке Саоне у реку Рону. Лион је после Париза и Марсеља, трећи највећи град у Француској. Лионска област је друга највећа у земљи, после париске области. 

Лион су основали Римљани 43. године п.н.е. и дали граду име Лугдунум („брда светлости“). Град су освајали Бургунди (461.године), Франци (534.године), Арапи (725.године), Римљани (1032. године). Француска војска је освојила Лион 1310. године.

Лион је један од најстаријих центара за производњу фајанса (врста керамике која је покривена оловно-цинчаном белом глазуром), мајолике (полупорцелан, глазиран калајном белом глазуром, добио је назив о острву Мајорка) и свиле. Историјска престоница свиле позната је по гастрономији, архитектури и знаменитостима због којих је 10 процената површине Лиона 1998.године уврштено на листу УНЕСЦО-ве културне баштине. Недалеко од града, налазе се виноградарске области Божоле (северно) и Обале Роне (јужно).

Лион је седиште медјународне полицијске организације Интерпол.

Шта посетити у Лиону:

Динамичан град, креативан, са предивним историјским центром, идеалан за породице са децом. Током летњег периода до 05.септембра, одржава се врло живахан летњи фестивал на отвореном под називом Тоут ле Монде Дехорс (срп. Цео свет на улицу)
Ла Плаце Беллецоур – највећи трг у граду, четврти по величини у Француској и највећи пешачки трг у Европи. Заузима површину од шест хектара. Централним делом доминира споменик посвећен Лују XИВ. На тргу се налазе и споменици посвећени Антоану де Сенту Егзиперију и Малом принцу.

1) La Place des Terreaux – још један трг у центру града, на којем се налазе Градска скупштина (Л’Хôтел де Вилле), Палата Светог Петра (Ле Палаис Саинт – Пиерре), у којој је смештен Музеј лепих уметности (Ле Мусéе дес Беауx – Артс де Лyон) и Фонтана Батолди (Ла Фоунтаин Бартхолди), дело вајара Фредерика–Аугуста Бартолдија, аутора Кипа слободе у Њујорку, завршена 1888. и постављена 1892. године, а симболизује Француску (девојка Марианне) и четири велике француске реке (фигуре коња).

2) Vieux Lyon – Стари Лион једна је од највећих ренесансних целина у Европи, специфичне и очуване архитектуре.

3) La Croix Rousse – брдо у Лиону обележено производњом свиле. Име Риђи крст носи због крста од црвенкастог камена постављеног у 16. веку.

3) Fourviére – место где је настало римско насеље Лунгдунум. На брду се налази базилика Нотре-Даме де Фоурвиéре Ла басилиqуе, потом Ла Тоур Мéталлиqуе, торањ који су подигли власници земљишта као конкуренцију Ајфеловом торњу у Паризу, а на јужној страни брда налазе се археолошки споменици из римског периода. На брду и данас раде две најстарије жичаре на свету.

4) Notre-Dame de Fourviére-La Basilique de Fouvriére – базилика је посвећена Девици Марији, која је спасила Лион од колере која је харала Европом 1823. године. Сваке године 8. децембра празник се обележава паљењем свећа у целом граду.

5) Fourvière-Le Théâtre antique de Fourvière – Римско или античко позориште грађено је у две фазе, последњи радови су изведени почетком 2. века.

6) La Fresque a la Rencontre des Lyonnais Célèbres – мурал посвећен познатим личностима Лиона, површине 800 квадратних метара, представља историју дугу 2.000 година и приказује 25 историјских и шест савремених личности које су оставиле траг у овом граду.

7) L’Opéra Nouvel – седиште лионске опере (Л’Опéра Натионал де Лyон). Оригинална зграда, отворена 1831. године.