Ред вожње MINHEN до ПРИЈЕПОЉЕ

Minhen je glavni grad nemačke pokrajine Bavarske. Nakon Berlina i Hamburga, Minhen je treći po veličini grad Nemačke. Zvanični jezik u upotrebi je nemački.Pored nemačkog, stanovnici znaju i engleski jezik.

 Impresivne istorijske građevine i moderna arhitektura, ono je što su Minhen svrstali na listu od 100 istorijskih svetskih mesta koje bi trebalo obići. Najstarija crkva u Minhenu, ali i u okrugu, sagrađena je oko 1302. godine, a to je crkva sveti Petar (Peterskirche). Ova rimokatolička crkva nalazi se u centru Mihnena, ali vidi se skoro sa svih krajeva grada, jer je njen toranj visok 92m. Glavni trg Minhena je Merienplatz. U Minhenu se nalazi i jedan od najmodernijih stadiona na svetu, na kome igraju dva profesionalna fudbalska kluba, FC Bajern Minhen i FC TSV 1860 Minhen. Ime stadiona je Alijanc arena, može da primi oko 70.000 posetilaca, a smešten je u severnom delu grada, na poljani Frutmaning.

Najbolji način da obiđete Minhen, a da ne pešačite je da koristite javni prevoz, u koji su uključeni S-Bahn (prigradski vozovi), U-Bahn (metro), Tram (tramvaji) i autobusi. Postoji samo jedan sistem za prodaju karata koji se zove MVV, što znači da možete da koristite sve vrste prevoza sa jednom kartom. Možete kupiti individualnu, grupnu, dnevnu, nedeljnu i mesečnu kartu. Metro stanice (U-Bahn) su označene sa slovom U na plavom kvadratnom znaku. Vozne stanice (S-Bahn) su označene sa slovom S na zelenom okruglom znaku. Sve linije S-Bahn-a u gradu prolaze kroz jedan tunel (Stammstrecke) između stanice Donnersbergerbrucke i Ostbahnhof.
Na sajtu Minhena (MVV) možete pronaći mape sa mrežom U-Bahn i S-Bahn, tramvaja i autobusa, mape parkinga, informacije o cenama kao i red vožnje. Originalna MVV mapa je dostupna na većini stanica i totalno je neophodna ako želite da koristite javni prevoz.
Vožnja u jednom pravcu u prvoj zoni kao što je centar grada 2.60 Eura, ali putovanje kroz 4 zone od aerodroma do grada košta oko 10.40 Eura. Ukoliko ste doputovali na autobusku stanicu u Minhenu i nameravate da istražite Minhen putem sistema javnog gradskog prevoza, najbolja opcija je da kupite kartu Gesamtnetz (cela mreža) koja košta 11.20 Eura i važi ceo dan. Ukoliko ne putujete sami, tada možete kupiti Partner (grupnu) dnevnu kartu po ceni od 20.40 Eura. Grupna karta uključuje najviše 5 osoba.
Dnevnu kartu vredi kupiti ukoliko planirate da se vozite više od 2 puta u jednom danu. Može se kupiti za jednu osobu ili za grupu i važi do 06.00 ujutru narednog dana.

Na autobuskoj stanici u Minhenu nalazi se salter za prodaju karata, bankomati, prodavnica, toalet kao i garderoba.

Пријепоље је градско насеље у Србији које административно припада општини Пријепоље у Златиборском округу. Представља највећи град Полимља. Смештен је на ушћу Милешевке у Лим, у подножију планине Јадовник. У његовој непосредној близини је манастир Милешева и стари град Милешевац.

Град се налази на раскрсници старих караванских путева који и данас постоје.
Крећући се на југ, узводно долином Лима, пут преко Бродарева води ка Бијелом Пољу (55км), Мојковцу, Колашину, Подгорици и Бару.
Крећући се на исток, Милешевком и даље преко Јадовника, стиже се до Сјенице (30км), Новог Пазара, Приштине, Скопља и Солуна.
Крећући се на север, низ Лим, стиже се у Бистрицу (10км) у којој се пут дели на два смера:
према Прибоју (27км) и даље према Босни
према Новој Вароши (30км) и даље преко Златибора ка Ужицу, Пожеги, Ваљеву и Београду.
Крећући се ка западу, уз Сељашницу и потом преко Јабуке, пут води у Пљевља (30км) и Жабљак

.
У Пријепољу је Манастир Милешева,  један од најзначајнијих српских манастира познат као гробно место светог Саве и чувен по својој фресци „Бели Анђео“, која је стране путописце XИX века приморала на толико дивљење, да јој, према речима једног од њих, ни Ђото није раван. 

О лепоти ове фреске сведочи и чињеница да је представљала Европу у првој размени сателитских сигнала са Америком `60 година XX века. Поред тога у манастиру се налази и фреска светог Саве за коју се сматра да је његов најреалнији приказ. 

Манастир је подигао између 1218. и 1219. године српски краљ Владислав, а данас се налази под заштитом УНЕСКО-а.