Ред вожње КОСОВСКА МИТРОВИЦА до TARA

Косовска Митровица је општина чија је површина 350 км². Поред града, општину чини и 49 села. 

Косовска Митровица се налази на северу Косовске котлине, са истока, севера и запада окружена планинама Мокром Гором и обронцима Голије и Копаоника. Кроз град теку реке Ибар, који га дели на јужни и северни део, Ситница и Љушта. Од града на север почиње Ибарска клисура кроз коју Ибар тече ка Краљеву, где се улива у Западну Мораву.

Митровица је једна од најстаријих насеобина на Космету. Први пут се помиње у средњовековним писаним документима. Име Митровица потиче из 14. века, по цркви Светог Димитрија Солунског.

Брзи развој града започео је у 19. веку, када је једна енглеска компанија отпочела експлоатацију руде олова и цинка у Трепчи, мада се руда овде искоришћавала још у немањићко време. Од тада Косовска Митровица постаје један од највећих, али и најзагађенијих индустријских центара на Косову и Србији. 

Од 2003. године у оближњем Звечану редовно се одржава и „Норт Сити џез и блуз фестивал“, на коме су гостовали многи еминентни музичари из Србије и света.

Национални парк Тара покрива највећи део масива планине Таре, која припада делу старовлашких планина. Масив Таре сачињавају следеће предеоне целине: Калуђерске баре, Тара, Алушке планине, Црни врх и Звијезда. Површина јој је 183 км², а дужина 50 км и ширина 22 км. Просечна надморска висина је 1.200 м, а највиши врх Козји рид достиже 1.591 м.

Главна турситичка атракција Таре су Калуђерске Баре на северу, близу Бајине Баште и Митровца на југу. Хотели Бели Бор и Оморика, као и други мањи, налазе се на Калуђерским Барама, док се у Митровцу налази истоимени рекреативни хотел за децу.

До националног парка може се доћи директним путем Бајина Башта - Калуђерске Баре, путем Перућац - Митровац и путем Кремна - Калуђерске Баре. Дринска клисура, која је саставни део парка, може се обићи чамцем. Локалне занатске радионице праве разне рукотворине од вуне, млечне производе, клековачу, шљивовицу и мед а посебно боров мед.