Ред вожње КОСОВСКА МИТРОВИЦА до ЗАДАР

Косовска Митровица је општина чија је површина 350 км². Поред града, општину чини и 49 села. 

Косовска Митровица се налази на северу Косовске котлине, са истока, севера и запада окружена планинама Мокром Гором и обронцима Голије и Копаоника. Кроз град теку реке Ибар, који га дели на јужни и северни део, Ситница и Љушта. Од града на север почиње Ибарска клисура кроз коју Ибар тече ка Краљеву, где се улива у Западну Мораву.

Митровица је једна од најстаријих насеобина на Космету. Први пут се помиње у средњовековним писаним документима. Име Митровица потиче из 14. века, по цркви Светог Димитрија Солунског.

Брзи развој града започео је у 19. веку, када је једна енглеска компанија отпочела експлоатацију руде олова и цинка у Трепчи, мада се руда овде искоришћавала још у немањићко време. Од тада Косовска Митровица постаје један од највећих, али и најзагађенијих индустријских центара на Косову и Србији. 

Од 2003. године у оближњем Звечану редовно се одржава и „Норт Сити џез и блуз фестивал“, на коме су гостовали многи еминентни музичари из Србије и света.

Задар (лат. Иадера / Иадер) је хрватски град на Јадранском мору, центар Задарске жупаније и ширег регионалног комплекса северне Далмације и Лике, унутар европске НУТС 2 регије Јадранске Хрватске.
У саставу насеља Задар налазе се 22 месна одбора (четврти), а Град Задар, као управно територијалну јединицу чини осим Задра још 14 насеља, укупно 15 (стање 2011). То су: Бабиндуб, Бргуље, Црно, Ист, Кожино, Мали Иж, Молат, Олиб, Петрчане, Премуда, Рава, Силба, Вели Иж, Задар и Запунтел.
Развио се на повољном положају у центру хрватског дела источне обале Јадранског мора, заштићен низом задарских острва од утИцаја отвореног мора, што је имало велики значај у раздобљу  једрењачког поморског саобраћаја. Копнено залеђе чини пространи заравњени простор Равних Котара, што му омогућава несметано просторно ширење, по чему се разликује од већине других приморских градова Хрватске. Масивом Велебита приобално је подручје морфолошки одељено, али и повезано с Ликом и континенталним деловима Хрватске, што је у најновије време вредновано изградњом савременог  аутопута, односно тунела Свети Рок.
Након што су у XX. веку превладали копнени путеви на рачун морских, Задар је и даље задржао саобраћајну  важност - кроз град пролази јадранска магистрала, а град је спојен с модерним четверотрачним путем Задар Запад - аутопут А1. Краком железничке пруге је од 1966. повезан с Книном, где се спаја на главну пругу Загреб - Сплит. Међународном бродском линијом повезан с талијанским градом  Анцона. Аеродром Задар налази се у Земунику, 10 км источно од града.