Ред вожње МОДРИЧА до ПУЛА

Општина Модрича се простире на три посебна географска подручја, захватајући по мањи део сваког од њих: мали део од равнице босанске Посавине, са делом долине реке Босне, део од подручја масива планине Вучјака на левој обали реке Босне и део од подручја масива планине Требаве на десној страни реке Босне.
Рељеф општине се састоји од висије Вучјака (367м) и Требаве (644м), од долине реке Босне (106-103м) и посавске равнице (91-90 м надморске висине). Овакав географски положај територије општине Модрича, на граници два велика европска простора (балканског и средњоевропског) одређивао је током историје, у великој мери, и човекову судбину на овом тлу.
Рафинерија уља Модрича је у педесет година свог постојања израсла у респектабилан привредни колектив, препознатљив на целом простору југоисточне Европе. У изградњи њеног имиџа учествовало је неколико генерација врсних стручњака из разних области, признати европски институти и најпознатији светски произвођачи аутомобила, теретних возила и мотора.
Њен оснивач, мајстор Илија Панић је, пре педесет година, у својој занатској радњи "Будућност", одредио визију развоја Рафинерије уља Модрича која се у потпуности остварила. Производи рафинерије су: моторна уља из породица Оптима и Маџима, као и расхладна течност Пермант.
По последњем службеном попису становништва из 1991. године, општина Модрича имала је 35.613 становника, распоређених у 21 насеље.

Пула (итал. Пола) је град у Хрватској , и, лежи на југозападном подручју истарског полуострва у добро заштићеном заливу.
Град има дугу традицију винарства, рибарства, бродоградње и туризма, а уједно је и транзитна лука. Пула је административни центар Истре још од римскога доба.
Пула је највећи град Истарске жупаније с метрополитенским подручјем које броји више од 100.000 становника (према попису из 2011.). У самом граду је према попису из 2011. године живело 57.460 становника, што га сврстава на седмо место градова по броју становника у Хрватској.
Главне индустријске гране обухватају бродоградњу, прерађивачку индустрију, туризам, саобраћај, прехрамбену индустрију, грађевинску индустрију, те остале неметалне индустрије.
Источним краком Истарског ипсилона Пула је спојена на мрежу хрватских аутопутева, а западним краком истог полу-аутопута директно је спојена са словеначким аутопутевима, дакле, читавим системом аутопутева ЕУ-а. У току је ширење Истарског ипсилона у пуни профил аутопута.
Пула је аутобусима повезана великим бројем месних, домаћих и међународних линија које крећу с главне аутобуске станице у самом граду. Јавни градски превоз одржава Пулапромет, сваким даном од 05:00 до 23:00 сата, на 11 градских и 12 приградских линија.
Путнички поморски саобраћај такође повезује град с оближњим острвима, али и с Лошињом, Задром, те Венецијом у Италији.
Аеродром  Пула смештен североисточно од Пуле служи као домаће и међународно одредиште, које поново постаје јако прометан центар. Пре 1990. године пулски је аеродром имао више од 700.000 путника годишње. Оближњи међународни  аеродроми су Трст, Ријека, Љубљана и Загреб.