Ред вожње МОДРИЧА до ЗЕНИЦА

Општина Модрича се простире на три посебна географска подручја, захватајући по мањи део сваког од њих: мали део од равнице босанске Посавине, са делом долине реке Босне, део од подручја масива планине Вучјака на левој обали реке Босне и део од подручја масива планине Требаве на десној страни реке Босне.
Рељеф општине се састоји од висије Вучјака (367м) и Требаве (644м), од долине реке Босне (106-103м) и посавске равнице (91-90 м надморске висине). Овакав географски положај територије општине Модрича, на граници два велика европска простора (балканског и средњоевропског) одређивао је током историје, у великој мери, и човекову судбину на овом тлу.
Рафинерија уља Модрича је у педесет година свог постојања израсла у респектабилан привредни колектив, препознатљив на целом простору југоисточне Европе. У изградњи њеног имиџа учествовало је неколико генерација врсних стручњака из разних области, признати европски институти и најпознатији светски произвођачи аутомобила, теретних возила и мотора.
Њен оснивач, мајстор Илија Панић је, пре педесет година, у својој занатској радњи "Будућност", одредио визију развоја Рафинерије уља Модрича која се у потпуности остварила. Производи рафинерије су: моторна уља из породица Оптима и Маџима, као и расхладна течност Пермант.
По последњем службеном попису становништва из 1991. године, општина Модрича имала је 35.613 становника, распоређених у 21 насеље.

Зеница је град у Зеничко-добојском кантону, у средњем делу Босне и Херцеговине. Економско је седиште географске регије Средње Босне, и, поред Травника и Јајца је најважнији град тог дела државе.

По последњем службеном попису становништва из 2013. године, општина Зеница имала је 115.134 становника, распоређених у 81 насељу. Општина Зеница се налази у саставу Федерације Босне и Херцеговине. Средином 2007 године општина Зеница као јединствена урбана целина проглашена је градом.

Зеница је познат индустријски центар. У досадашњој политици развоја доминирале су базне гране индустрије (производња железа и челика и рударство). Експлоатација мрког угља у Зеници је отпочела 1880. године, а производња челика 1892. године.

Премда Зеница у ратном периоду (1992-1995) није претрпела ратна разарања у оној мери као нека друга места у Босни и Херцеговини ипак се мора констатовати да је рат оставио значајне последице по привреду. Оне се огледају првенствено у обустављању континуираног процеса производње челика и великом смањењу производње.

Ратарство и сточарство имају значајне предуслове за даљње повећање производње уз већу примену агро-техничких мера. У ратарској производњи најзаступљенија је производња квалитетног кромпира са значајним тржним вишковима, мркве, лука, кукуруза, пшенице и поврћа. Изван Зенице цењен је и тражен познати овчији сир.

У Зеници ради 19 основних и 12 средњих школа. Између осталих ту је основна музичка школа, основна специјална школа, те католички школски центар који има основну школу и гимназију.

Зеница је универзитетски град. У Зеници делује неколико факултета: машински, металуршки, педагошки, правни, економски, здравствени и исламски педагошки факултет.