Ред вожње МОСТАР до ПРИШТИНА

Мостар представља управно седиште Херцеговачко – Неретванског кантона, уједно и економско, културно, универзитетско и привредно седиште Херцеговине. Настао је у цветној долини реке Неретве чији су мостови од давнина имали своје чуваре – мостаре, по којим је овај град и добио име.
Одувек је био раскрсница многих цивилизација чији се дух у овом граду задржао до данашњих дана, и то је оно што га чини јединственим у односу на друге градове БиХ. Његово становништво углавном сачињава млада популација, а с обзиром на чињеницу да представља и универзитетски центар регије. Може се слободно казати да је Мостар град младости. Насељава га приближно 126 000 становника.
Током деведесетих година, био је један од најразоренијих градова чије је културно – историјско наслеђе претрпело велике последице, међутим након рата интензивно је рађено на његовој обнови и реконструкцији.
Међу грађевинама које су претрпеле највећу штету је његово главно обележје - јединствени Стари мост. Стари мост подигнут је у XВИ веку и представља први споменик културе у БиХ који је стављен под заштиту УНЕСЦО-а. Његова послератна реконструкција завршена је 2004. године.
Поново је изграђена Црква св. Петра и Павла, фрањевачка црква и њен звоник, Стара мостарска гимназија као и највиша зграда у Мостару подигнута у време бивше Југославије – „Мостарка“. Такође, обнављају се улице које су биле најоштећеније у граду - Булевар Народне Револуције/Улица хрватских бранитеља и Улица Алексе Шантића/Твртка Милоша. Довршен је и главни обекат Свеучилишне клиничке болнице који представља једну од најбоље опремљених и најсавременијих болница на простору југоисточне Европе.
Отворени су и Шпански трг  као и шеталиште Николе Шубића Зрињског које спаја поменути трг са Тргом хрватских великана,  и ревитализовани паркови Зрињевац и Парк нобеловаца на чијој се супротној страни налази парк Антуна Бранка Шимића.   
Херцеговачко-неретвански кантон чувен је и по једној од најбољих гастро понуда Балкана. Ово подручје познато је по традиционалним јелима органског порекла међу којима су најпознатија: месо испод сача, домаћи хлеб, разне врсте сирева, свињски или говеђи пршут, морска и речна риба, домаћа вина и сокови, као и мед од лековитих трава.
Осим по изузетној гастро понуди, туристичка понуда Мостара позната је по занатским радњама и тржним центрима са разноврсном понудом. Такође, посебно задовољство представља посета овом граду током фебруара месеца, када се његовим улицама и крајолицима простире мирис чувеног бехара.
Аутобуске карте се могу купити на станици или директно од возача аутобуса. Будући да је Исток Аутобуска станица  у потпуности обновљена и обзиром на то да се налази у непосредној близини главне железничке станице, обекти, као што су барови и продавнице су на располагању путницима. Станица је такође опремљен са гардеробом, где можете оставити свој пртљаг уз накнаду (око 2 КМ по комаду пртљага).
Аутобуска станица Исток:
Адреса: Трг Ивана Крндеља бб, Мостар
Тел: +387 36552025

Аутобуска станица Запад:
Адреса: Вуковарска бб, Мостар
Тел: +387 36348-680

Приштина (на албанском језику: Присхтина) је највећи град на Косову. Приштина је управни, културни, образовни и привредни центар.
Број становника у Приштини креће се око 200.000, док шире градско подручје броји око 470.000 становника. Етничку већину чине Албанци, док су мањине Срби, Бошњаци, Роми и Турци. Приштина има свој универзитет и међународни аеродром.
Површина коју Приштина заузима је 230 км². Налази се на североисточном делу Косова близу планине Гољак. Из Приштине се врло добро види Шар Планина, која се налази неколико километара јужно од Приштине. Град се налази уз мање градове Обилић и Косово Поље. Такође, неколико километара јужно од града се налази и језеро Бадовац.
Приштина је раскрсница четири државне цесте које се пружају према Призрену на истоку (и даље према граници са Албанијом), северу према Косовској Митровици (и даље према граници са Србијом), те две цесте према југу - једна према главном граду Република Македоније Скопљу, а друга према Прешеву, граду на крајњем југу Србије. Аутопут број 7 који је већим делом изграђен и повезиваће Приштину са Призреном,  улазиће у град са његове западне стране.