Ред вожње НИШ до РУМА

Niš je treći po redu najveći gradu u Srbiji i administrativni centar Nišavskog okruga u jugoistočnoj Srbiji. Aerodrom Konstanin Veliki se nalazi 4km severozapadno od centra grada. Najveće turističke atrakcije u Nišu su: Niška tvrđava, arheološko nalazište iz Rimskog perioda “Medijana” i Ćele-kula. Niš je poznat po svom bogatom kulturnom nasleđu i istoriji. 

Glavna autobuska stanica Niš se nalazi u ulici Bulevar 12.februara, u blizini zelene pijace i Niške tvrđave. Od centra Niša je udaljena oko 10 minuta hoda. Autobuska stanica spada u 2. kategoriju stanica. Poseduje brojne sadržaje: kiosk, telefonsku govornicu, bankomat, restorane, kafee, menjačnicu, toalet i garderobu. Ima 18 natkrivenih perona. U blizini autobuske stanice se nalaze hoteli "Grand hotel Niš", "The Regent Club", "SOLE" i hosteli "Sweet", "Happy" i "Sponsor".

S obzirom da autobuski prevoznik “Niš-ekspres“ upravlja autobuskom stanicom, na biletarnicama autobuske stanice se mogu kupiti samo karte za polaske ovog prevoznika. Autobuske karte za polaske drugih prevoznika se kupuju u njihovim predstavništvima, koja se nalaze u neposrednoj blizini autobuske stanice Niš. 
Cena stanične usluge nije jedinstvena jer zavisi od destinacije, odnosno od planirane pređene kilometraže. 

Neposredno pored međumesne autobuske stanice prolaze gradske linije 3, 9, 12, i 34 (kružna linija). Linijom 34 može stići do Glavne železničke stanice (smer A) i odnosno do aerodroma (smer B). Do centra Niša se može stići linijom 3.

 

Važne informacije

Autobuska stanica Niš
Adresa: Bulevar 12. Februar. bb
Broj telefona za informacije: +381 (0)18 255 177, +381 (0)18 255 666
e-mail: marketing@nis-ekspres
web sajt: www.nis-ekspres.rs

 

Gradski prevoz

• Linija 3: Naselje Ratko Jović—Brzi Brod (Prevoznik „Niš Ekspres")
• Linija 9: Mokranjčeva—Naselje Branko Bjegović (Prevoznik „Niš Ekspres")
• Linija 12: Njegoševa—Donji Komren (Prevoznik „Aerodrom Konstantin veliki")
• Linija 34 (kružna):Aerodrom—Autobuska stanica—Železnička stanica (Prevoznik „Aerodrom Konstantin veliki")

 

Taxi službe​  

Banker Taxi	Naissus Taxi	Fortuna Taxi	Mega Taxi;
9707	22 99 99	9706	9701
Bingo Taxi	Euro Taxi	Delta Taxi	Boom Taxi
9704	9702	222 999	9715

 

                            
 

                            
 

Рума је градско насеље у Србији у општини Рума у Сремском округу. 

Питање значења имена Рума за сада није решено. Највероватније се ради речи оријенталног порекла која је у ове крајеве дошла са Турцима, али се не искључује и могућност да датира из још старијих времена.

Рума се налази у близини јужних обронака Фрушке горе, на надморској висини од 111 метара. Карактеришу је равничарска конфигурација терена, плодна земља и питоми пејзажи централног Срема.

Недостатак већег воденог тока успешно су надокнађивала три румска потока (Борковачки, Кудошки и Јеленачки), који су нашли место и у грбу града, а почетком седамдесетих година је у непосредној близини Руме изграђено и вештачко Борковачко језеро, које се акумулира из истоименог потока.

Културни живот у граду се одвија под окриљем неколико установа културе. У Културном центру, Завичајном музеју и Градској библиотеци се редовно одржавају биоскопске и позоришне представе, концерти, промоције књига, ликовне изложбе и друге културне манифестације међу којима је најзначајнија Фестивал музичких друштава Војводине.

Најзначајнију улогу у културно — уметничком животу младих у Руми игра Омладински савет Руме. То је савез организација које се баве младима: Одред извиђача Рума, Градско позориште Рума, Књижевна омладина општине Рума, Друштво за борбу против рака општине Рума и Удружење ликовних стваралаца општине Рума.

Највећи број становништва је запослен у индустрији и пољопривреди. Као традиционално пољопривредни регион Рума и данас поседује солидну основу за развој ове делатности, било кроз индивидуални сектор, било кроз одговарајуће индустријске гране (прехрамбена, кожарска, дрвна, индустрија пољопривредне пнеуматике).

Рума, такође, има и дугу традицију у трговини, а у том погледу је свакако најпознатији румски вашар који се одржава сваког трећег у месецу. Нажалост, занатство, које је некада такође било заштитни знак Руме, постепено замире и пресељава се у историју.