Ред вожње НОВИ ПАЗАР до БИЈЕЉИНА

О станици НОВИ ПАЗАР

Нови Пазар је град у Србији, у региону Рашке, односно Санџака. Налази се 297 км јужно од Београда, на деоници старог пута који Ибарском магистралом води ка Подгорици и Јадранском мору. Налази се у звезданој долини Јошанице, Рашке, Дежевске и Људске реке, на надморској висини од 496 м. Окружен је високим планинама Голијом и Рогозном и Пештерском висоравни.

Оснивач Новог Пазара је Иса-бег Исхаковић, који је град подигао средином 15. века у непосредној близини средњовековног насеља Трговиште, познатог као Рас. Нови Пазар има бурну и богату прошлост. Посебну вредност овог мултиетничког и мултикултуралног простора, где се сусрећу западне и источне цивилизације, чине бројни културно-историјски споменици, између осталих Петрова црква, Ђурђеви ступови, манастир Сопоћани, Градска тврђава са караулом, Алтун-алем џамија, Амир-агин хан...

Друштвена привреда углавном не функционише, за разлику од приватног сектора који је веома развијен. Највећи ресурс Новог Пазара су креативни људи, који су последњих деценија, без ичије помоћи, основали велики број приватних малих и средњих предузећа, чији је број преко 6.000. Више од 500 приватних предузећа бави се производњом одеће, обуће и намештаја, док се остали углавном баве услужним делатностима и трговином. Значајну улогу има и транспорт робе и путника са преко 2.650 предузећа за превоз робе и путника.

Са природним и људским ресурсима, као и бројним споменицима културе, Нови Пазар има велики потенцијал за одрживи развој – производњу здраве хране и развој свих видова туризма.

Кафићи

„Арт кафе“, „Дуња кафе“, „Амигос“, „Долче вита“

Ресторани

„Маестро Нови Пазар“, „Етно ресторан Газија“, „Етно ресторан Авлија“, „Нота гастро бар“, „Доха“, „Код Шукра“, „Плава Лагуна“, „Агушевић“

Манифестације

„Дечја недеља“, „Културно лето – дани дијаспоре“, „Еко фестивал“, „Рамазанска улична трка“

Смештај

Популарни хотели и мотели

Хотел „РАС Пазариште“, „Елементс“, „Атлас“, "Golden Hill Palace", „Врбак НД“, "IDEAL Deluxe"

Шопинг

Велика робна пијаца Нови Пазар, "Alco Star Jeans Company", "Bruno Boss", Тржни центар МОНД,

Важни телефони

Аутобуска станица Нови Пазар +381 (0)20 25 963

Ватрогасна служба +381 (0)20 311 387

Пошта +381 (0)20 314 244

Полиција +381 (0)20 314 744

Дом здравља +381 (0)20 314 722

О дестинацији БИЈЕЉИНА

Бијељина је град и средиште истоимене општине у сјевероисточном дијелу Републике Српске. Површина општине је 734 км², а укупни број становника износи отприлике 114.663. Град је историјско средиште Семберије и један од најбогатијих градова Босне и Херцеговине. Као плодан равничарски град чини један од центара за производњу и трговину храном. Бијељина је препознатљива по пространом централном тргу, чију љепоту увећава пријатан амбијент Градског парка.

Влада Републике Српске је у мају 2012. године донијела одлуку о промјени статуса општине Бијељина којом је Бијељина добила статус града.1992.године.

На простору општине Бијељина за сада најстарији потврђени трагови живота људи потичу из млађег каменог доба (5000 - 3000 година п.н.е.). Такође су забиљежени остаци из периода неолита, бронзаног и гвозденог доба и античког периода. Истраживани су локалитети Градац и Пољопривредно добро у Батковићу, Главичицама, Кућерине у Дворовима, Село у Којчиновцу, Бродић у Тријешници, а из античког периода истражена је римска вила на локалитету Прекаја у Бродцу, а у Великој Обарској је пронађена оловна плочица култне намјене са представом 'Подунавских коњаника'.

Најпознатији старосрпски и старословенски локалитет код нас је истражен са обје стране Бистрика између села Батковић и Остојићево и састојао се од 4 локалитета у трајању између ВИИ и XИИ века. Посебно је значајно да је на локалитету Челопек истражен већи комплекс радионица металуршког насеља гдје су наши преци у ВИИИ вијеку топили гвожђе и производили гвоздене алатке, о чему јасно свједочи налаз гусано - графитног лонца који се чува у бијељинском Музеју. У ово вријеме насеље на Бистрику, вероватног назива Бистрица, било је без сумње центар жупе која је обухватила цијелу равницу прије него што је настала Бијељина.

Прво спомињање имена Бијељина губи се у далекој прошлости. У “Љетопису попа Дукљанина”спомиње се једна побједа захумског кнеза Беле - Павлимира против Мађара “у равници Белина”'. Данас се у науци сматра да је први сигуран помен насеља Бијељине онај од 3. марта 1446. када је овде опљачкан један дубровачки трговац од стране људи Илочког бана.

Бијељина је као ријетко који град само у последњих 500 година чак 2 пута мијењао комплетно становништво. Први пут је то било са доласком Турака 1520. године, а други пут са доласком Аустријанаца 1716. године. По попису Зворничког санџака 1533. године у опустелом Бијељинском крају спомињу се само 4 села: Четвртковиште, Мирковци (Дашница), Грм (Галац) и Чукојевићи (Модран) са укупно 55 кућа. На следећем попису из 1548. пописано је 17 села са 772 куће, од којих 554 православних и 218 муслиманских. Из овог времена је и најстарија грађевина у Бијељинској општини, а то је духовни центар Срба овог краја - Манастир Тавна, немањићка задужбина.

Детаљи релације

Полазиште

НОВИ ПАЗАР

Одредиште

БИЈЕЉИНА

Обрни смер