Ред вожње НОВИ САД до ПАРИЗ

Нови Сад је други по величини град у Србији, уједно и главни град Аутономне покрајине Војводине. Својом позиционираношћу на једној од главних европских река – Дунаву, одувек је био на раскршћу најважнијих путева. 
Његово подручје насељава између триста и четристо хиљада људи поносних на вишевековну традицију свог града, која обухвата темељне институције српске културе: Матицу српску, Српско народно позориште, Стеријино позорје, као и разна архитектонска обележја попут атрактивног старог градског језгра, многобројне музеје и седамнаест манастира са салашима у непосредној околини. Домаћин је бројних светски познатих манифестација и фестивала попут „ЕXИТ“ фестивала, његовог заштитног знака захваљујући коме поседује разноликост понуде неопходне за што бољу позиционираност на туристичкој мапи света. Нови Сад је мултиконфесионална и мултинационална средина у којој се припадност мањинама доживљава као предност, чему свједоче специјализоване катедре Универзитета на којима се настава одржава на језицима националних мањина или је намењена њиховом изучавању. 

Најатрактивнија туристичка обележја Новог Сада

Дунав
Дунав је један од главних симбола Новог Сада дуж којег се простире чувено шеталиште „Београдски кеј“ са бројним плажама од којих је најлепша и најпосећенија „Штранд“ плажа. Представља специјални резерват природе као станиште јединствених врста птица, од којих је Ковиљско – петроварадински рит од међународног значаја. 

Петроварадинска тврђава 
Представља најзначајнији културно – историјски споменик који датира из XВИИ и XВИИИ века. Унутар њених зидина смештен је Музеј града Новог Сада, Академија уметности, Опсерваторија и Архив града. Ова тврђава је током јула месеца традиционално домаћин најбољег европског фестивала „ЕXИТ“-а.

Старо градско језгро
Градске улице красе неколико грандиозних палата с краја деветнаестог и почетка двадесетог века: Танурџићева, Менратова, Ватикан, Клајнова. Овде се налази и најстарија кућа саграђена у првој половини осамнестог века као и бројни сакрални објекти који припадају различитим вероисповестима. 

Фрушка гора са манастирима
Фрушка гора обухвата национални парк на чијем се подручју налази седамнаест задужбина српских деспота, манастира подигнутим у периоду од XВ до XВИИИ века. Са својим разноврсним природним ресурсима - шумовитим пределима, јединственом флором и фауном, природним резерватима, бројним језерима и планинским стазама налази се делом представља једно од најсадржајнијих туристичких целина у Подунављу.

Салаши
Оно што туристичку понуду Новог Сада чини додатно јединственом су салаши који својим крајње аутентичним изгледом подсећају на прошла времена панонских руралних насеља. Ова насеља чувају традиционални дух овог подручја и углавном се простиру на територијама Ченеја, Ветерника, Бегеча и Каћког атара.

Новосадски сајам
Престижно место на којем се у току једне године организује и до двадесет сајмова и изложби као и приближно око четристо догађаја у оквиру конгресног центра „Мастер“. Основан је почетком XX века и простире се на површини од 22,6 хектара а годишње га посети око 1 200 000 људи. 

ФЕСТИВАЛИ

„Кубанеро салса“ – мај; Сербиа фасхион wеек – април, новембар; Цинема цитy – јун и јул; Фестивал уличних свирача – септембар; Новосадски самба карневал – август; „Еxит“ – јул;“Интерфест“ – јун; „Yоутх фаир“ – јул; „Змајеве дечје игре“ – јун; „Стеријино позорје“ – мај и јун; Пољопривредни сајам – мај; „Номус“ – април; 

КУЛТУРНИ ЖИВОТ

Позоришта – Српско народно позориште, Новосадско позориште, Позориште младих, Новосадски нови театар, Театар „34“
Музеји – Музеј Војводине, Музеј града Новог Сада, Музеј савремене уметности Војводине
Галерије – Галерија Матице српске, Спомен збирка Павла Бељанског, Поклон збирка Рајка Мамузића, Галерија атеље „61“
Биоскоп – „Арена Цинеплеx“
Културни центри – Културни центар Новог Сада, Омладински центар, Студентски културни центар, Дечји културни центар

НОЋНИ ЖИВОТ
Барови
„Гиардино“, Градска кафана, „Два пса“, „Тхе пабић“, „Wаке уп јуице бар“, „Радио цафе 021“, „Јоллyтравел“, „Инцонтро“, „Два анђела“, „Кафемат“, „Буддха бар“, „Атеље“

Клубови
„Лондон пуб“, „Музеј“, „Јазз цлуб wхеелс“

Салаши
„137“, „Пајин салаш“, „Бркин салаш“, „Митин салаш“, „Цвејин салаш“, „Етно кућа“

Чарде
„Чарда Цесла“, „Аqуа Дориа“, „Тако је суђено“, „Дунавска тераса“, „Ноина арка“, „Кућерак код чесме“, „Рибарска ноћ“, „Чарда Мачак“, „Чарда на Камењару“, „Чарда Код Браше“, „Чарда на јами“, „Плави Дунав“, „Дунавац“

СМЕШТАЈ

Хотели
„Бест Wестерн Президент“, „Парк“, „Леополд“, „Александар“, „Центар“, „Гyмнас антик“, „Мастер“, „Нови Сад“, „Соле мио“, „Планета Инн“, „Дасх“, „Аурора“, „Арта“, „Норцев“, „Панорама“, „Путник“, „Војводина“, „Вигор“, „Римски“, „Победоносац Свети Геогрије“

Хостели
„Варад ИНН“, „Доwнтоwн“, „Златна греда“, „Тераса“, „Кутак“, „Центар“, „ НС Рентал студио“, „Френкy“

ШОПИНГ - ТЦ „Сад Нови Базаар“, ТЦ „Спенс“, ТЦ „Биг

Париз је главни и највећи град Француске и један од најзначајнијих свјетских градова. Ријеком Сеном подијељен је на два дијела: На сјеверну „Десну обалу“ и на јужну, мању, „Лијеву обалу“. Град представља политичко, економско, образовно и културно средиште централизоване француске државе, а и Европе.

У Паризу се налазе многе знаменитости и туристичке атракције, те је са историјом дугом више од два миленијума град био мјесто значајних историјских догађаја и стециште умјетника. Због тога сваке године Париз посјети више десетина милиона туриста. По броју туриста Париз спада међу најпосјећеније свјетске туристичке дестинације.

Град се простире на више од 100 километара квадратних, а ријека Сена га повезује са унутрашњошћу земље (Бургундијом) и са каналом Ламанш. Париз има двије векике градске шуме које га одвајају од предграђа: Булоњску и Венсенску. Већи дио града, који се налази на десној обали, посвјећен је институцијама трговине и финансија, док је лијева обала са Латинском четврти универзитетски и стамбени центар. Острво Де ла Сите се налази у срцу града. Прво насеље настало је управо у срцу града у доба антике, да би 1584. године краљ Анри III повезао мања острва и добио већу површину за изградњу.

Најранији археолошки знакови сталног насељавања паришког подручја датирају око 4200. година п. н. е. Претпоставља се да је Париз касније име добио по келтском племену Паризи, који су населили подручје крај Сене средином трећег вијека прије нове ере, око келтске тврђаве Лутеције. Римљани су освојили паришки басен 52. године п. н. е. и на лијевој обали Сене саградили нови град на брду које ће касније бити познато као брдо Свете Женевјеве. Током сљедећих стољећа знатно се проширио, прераставши у напредан град са форумом, палатама, купатилима, храмовима, театрима и амфитеатром.

Године 508. Париз постаје престоница меровиншке државе под краљем Хлодовехом I. Краљ Филип II Август (1165–1223) је утврдио град и саградио палату Лувр. Краљ Шарл V је на левој обали Сене подигао зидине за одбрану града од Енглеза. Године 1370. подигао је зид и на десној обали. Током Стогодишњег рата, Паризом су од 1420. до 1436. владали Енглези.

За вријеме владавине Луја XIV уведено је улично освјетљење, модернизовано снабдијевање водом и изграђене болнице. Он је наредио рушење градских зидина и изградњу великих градских булевара. Краљева резиденција се преселила у Версај.

Године 1789. у Паризу је избила Француска револуција која је утрла пут збацивању монархије и оснивању француске Републике. Нова градска утврђења су подигнута 1844. на мјесту данашњег Периферијског булевара. Са дужином од 39 километара, са 94 бастиона и 16 тврђава, ово је представљало највеће утврђење на свијету.

Период од 1871. до 1914. се означава као „Бел епох“ (лепа епоха). Град је у другој половини 19. вијека доживио велике архитектонске промјене по плановима барона Османа. Цијели блокови кривудавих и уских средњовјековних улица су срушени да би се изгрдиле широке авеније, булевари и неокласицистичке фасаде које су слика Париза данас. У то доба су изграђене жељезничка станица Лион, зграда Опере, мост Александра III, и препознатљиве станице метроа у стилу ове епохе.

Знаменитости и култура Париза

Француска престоница има на стотине вриједних историјских грађевина, цркава, улица, тргова и паркова, око 160 музеја, 200 умјетничких галерија, око 100 позоришта, више од 650 биоскопа и више од 10.000 ресторана. Дворци Фонтенбло и Версај (оба у предграђима) и обале Сене су на УНЕСКО-вој листи светске баштине. УНЕСКО има своје седиште у Паризу.

Градска катедрала Нотр Дам изграђена је у готском стилу између 1163. и 1235. године. Друга знаменита црква је базилика Сакр кер на брду Монмартру из 1914.

Најзначајнији музеји у Паризу су: Музеј Лувр, Музеј Орсеј (посвјећен умјетности 19. вијека, нарочито умјетности Импресионизма), Центар Жорж Помпиду (Национални музеј савремене умјетности), Музеј човјека (етнологија и антропологија), Пикасов музеј, Роденов музеј, Париске катакомбе итд.

Мазаренова библиотека из 1643. године је најстарија јавна библиотека у Француској. Национална библиотека Француске се налази на двије локације. Зграда „Ришеље“ је у другом арондисману, а крило „Франсоа Митеран“ у 13. Број књига у овој библиотеци се процењује на 30 милиона. У Паризу постоји 55 јавних библиотека.

Због историјске политике централизације у Француској, сва најбоља позоришта, опера и балет Француске су сконцентрисани у Паризу. Најпознатија позоришта су Комеди франсез (основано крајем 17. вијека) и Позориште на Јелисејским пољима (основано почетком 20. вијека). Национална опера Париза наступа на две локације: Једна је стара зграда опере (Опера Гарније, по архитекти Шарлу Гарнијеу), отворена 1875, која је са 11.237 м² највећи свјетски театар. У њој наступа и балетска трупа Париске опере. Друга локација је Опера Бастиља, отворена 1989. године. Забавни и ревијални програм је репрезентован у театрима попут Мулен ружа и Лида.

Универзитет у Паризу (Сорбона) основао је Робер де Сорбон 1257. године као заједницу школа које су постојале на лијевој обали Сене у Латинској четврти. Ове школе су већ имале европску репутацију, а предавања су била на латинском језику. Током 19. вијека, на Сорбони се учило: право, наука, медицина, фармацеутика, књижевност и теологија.

Главне медијске куће Француске су такође концентрисане у Паризу. То су: издавачка кућа „Ле Фигаро“, медијске компаније „Вивенди Универсал“, „Гроупе Лагардèре“ и „Гроупе ТФ1“. Најважнији дневни листови су Ле Фигаро, Ле Монд и Либерасион.