Ред вожње NIRNBERG до ХЕЛСИНГБОРГ

Нирнберг (нем. Nürnberg) је економски и културни центар области Франконије, на северу немачке покрајине Баварске. Други је град по величини и значају у Баварској, после Минхена.

Град Нирнберг лежи на обе стране реке Пегниц која извире око 80 km. cеверозападно од града.

У своје златно доба Нирнберг је постао град симбол немачке уметности и хуманизма. Велики уметници овога доба су сликар и графичар Албрехт Дирер, дуборезац Фајт Штос и каменорезац Адам Крафт. Антон Кобергер је 1470. у Нирнбергу отворио прву европску графичку штампарију у којој је објавио своје „Нирнбершке хронике“ (илустрована историја света). Ту је рођен и барокни композитор Јохан Пахелбел. Њихова дела су Нирнбергу донела велику славу.

Из савременог доба град је познат и по томе да је на митингу 1935. Адолф Хитлер  наредио да се Рајхстаг састане у Нирнбергу и донесе Нирнбершке законе, по којима је Јеврејима одузето немачко држављанство. Тај симболизам, пре него индустријски значај, мотивисао је савезнике да масовно бомбардују Нирнберг током Другог светског рата. Најжешћи напад се одиграо 2. јануара 1945, када је потпуно уништен историјски центар града.

Бомбе су поштеделе Палату правде у којој је одржан Нирнбершки процес (суђење злочинцима нацистичког режима), од 20. новембра 1945. до 1. октобра 1946.

Историјски центар града је реконструисан брзо након рата.

Градски божићњи вашар је један од најпосећенијих у Немачкој, са преко милион посетилаца. Данас је градска привреда орентисана ка савременим техологијама.

Хелсингборг је град и општина која се налази у Скåнеу (Сканији), јужној Шведској, на најужем дијелу Ересунда. Удаљен је од данског града Хелсингера 4 км, до кога је сваких двадесет минута могућ превоз бродом. Хелсингборг је значајан индустријски град и има другу највећу луку у Шведској. По величини, Хелсингборг је девети највећи град Шведске и други највећи град Сканије са 91.640 становника. Град је основан 1086. године, што га чини једним од најстаријих градова Скандинавије. Вјерује се да је ово подручје било насељено већ крајем 10. вијека.

Прве грађевине Хелсингборга биле су три цркве: Црква светог Клемента, Црква светог Петра и Црква светог Олаја. У 12. вијеку саграђен је градски дворац и око њега округли торањ, чији су зидови имали дубину од 4 м. У 14. вијеку људи су се почели насељавати на обали. Тада је подигнута Црква свете Марије и градски дворац се преградио у тврђаву, високу 35 м, која и дан-данас постоји (рестаурисана 1893-1894. године). Хелсингборг је у ово вријеме био један од значајнијих градова Данске.

1332. године шведски краљ Магнус Ериксон заузео је Хелсингборг и дао га у залог за 34.000 марака сребра. У 17. и 18. вијеку град је веома оштећен и велики дио становништва је избјегао у данско-шведским ратовима. 1658. године Хелсингборг је припао Шведској. Данци су затим неколико пута покушали заузети град, али без успјеха. Ово вријеме је прожето ратним стањем, ширењем шведског утјецаја и економске стагнације, па је Хелсингборг 1770. године имао само 1.300 становника. Међутим, у другој половини 19. вијека Хелсингборг се почиње знатно опорављати.
Данас је Хелсинборг савремени град са посебно развијеном индустријом. Посљедње двије деценије посебно се развијају трговина, услуге и туризам.
Град је веома важно саобраћајно чвориште у Скандинавији. У њему је друга по величини лука у Шведској.
Један од 4 братска града Хелсингборгу је и хрватски Дубровник.