Ред вожње ПАДОВА до МИЛАНО

Аутобус од PADOVA до MILANO пролази између осталог и кроз градове БРЕША, ВЕРОНА (зависно од руте линије).Први аутобус креће у 04:50, док последњи полазак можете ухватити у 15:50. Дужина пута је око 242 km. Просечно трајање путовања по реду вожње је 03 сата и 20 мин.
Пртљаг се обично плаћа по торби на свим поласцима у зависности од превозника. На линијама саобраћају аутобуси високе и средње туристичке класе док на краћим релацијама неки превозници организују путовање туристичким комбијима или малим аутобусима.
Ред вожње PADOVA - MILANO постоји за следеће дане:
понеdељак
уторак
среда
четвртак
петак
субота
недеља

Аутобуски превозници који саобраћају на релацији од PADOVA до MILANO су:PANTURIST D.D. Osijek.

Падова је трећи највећи град у покрајини Венето (након Венеције и Вероне) и управно средиште истоименог округа. Падова има веома добро очувано старо градско језгро, са низом цркава и палата, које је стога под заштитом УНЕСКО-а, али је на туристичком пољу остала донекле у сјенци оближње, веће и туристички важније Венеције.

Падова се налази у сјевероисточном дијелу Италије. Од Рима је удаљена 550 км сјеверно, а од сједишта покрајине, Венеције, 40 км западно.

Град је сликовито мјесто са густом мрежом улица које се аркадама отварају у велике градске тргове са многим мостовима. Главни градски трг Прато дела Вале је 90,000 м2 пространи елиптични трг у чијем средишту је врт са 78 скулптура славних грађана Падове.

У Падови се налази и позната базилика светог Антуна (подигнута 1310. године у славу Светог Антуна Падованског) изграђена у облику латинског крста и подијељена на три лађе са широком и кратком попречном лађом. У украшеној унутрашњости базилике истиче се велика фреска Петра Анињонија која представља Светог Антуна на ораху у тренутку проповиједања.

Испред базилике налази се фантастична коњаничка скулптура млетачког генерала Гатамелате, коју је урадио Донатело 1453. године и сматра се првом бронзаном коњаничком скулптуром након антике.

На тргу Сигнори налази се више знаменитих грађевина: ложа Гран Гуардиа, Капетанска палата млетачких управитеља, Микеланђелова ренесансна катедрала и романичка крстионица.

Падова је такође позната по свом Универзитету основаном 1222. године, на којем је 1678. дипломирала прва жена у Европи, Елена Лукреција Корнаро Пископија. У склопу Универзитета налази се и најстарији ботанички врт у Европи (отворен 1545. године), а од 1997. унешен је на УНЕСЦО-в списак мјеста свјетске баштине. Основан је као врт биљака потребних медицинском факултету и још увијек посједује важну колекцију ријетких биљака.

Milano je glavni grad italijanske regije Lombardije i milanske Provincije. Drugi po veličini grad u Italiji naseljava oko 1,3 miliona stanovnika, dok je gradsko područje peto najveće u Evropskoj uniji sa procjenjenim stanovništvom od 4,3 miliona.

Grad je pod nazivom Mediolanum osnovao keltski narod Insubri. 222 p.n.e. osvajaju ga Rimljani, te je grad postao vrlo uspješan pod Rimskim Imperijem. Kasnije su Milanom vladale porodice Viskonti i Sforca, Španci u 16. vijeku i Austrijanci u 18. Godine 1796. Milano je osvojio Napoleon Bonaparta i ustanovio ga 1805. glavnim gradom Kraljevstva Italije. U doba Romantizma, Milano je bio važno kulturno središte Evrope u kojem je djelovao niz umjetnika, kompozitora i značajnih književnih ličnosti.

Milano je cijenjen kao svjetsko središte mode i dizajna, sa velikim globalnim uticajem u trgovini, industriji, muzici, sportu, književnosti, umjetnosti i masovnim medijima, što gradu donosi status "Alfa globalnog grada". Lombardijski metropolis posebno je poznat po modnim kućama i trgovinama, kao u čuvenoj ulici Montenapoleone, i Galeriji Viktora Emanuela, koja se smatra najstarijim trgovačkim centrom u svijetu.

Takođe, Milano je veoma poznat po muzičkoj, posebno opernoj tradiciji, kao dom više značajnih kompozitora, (Đuzepe Verdi) i teatara (Teatro alla Scala). Milano je poznat i po nekoliko značajnih muzeja, akademija, palata, crkava i biblioteka (Akademija Brera i Castello Sforzesco), i po dva slavna fudbalska tima: Milan i Inter. Sve navedeno Milano čini jednom od najpopularnijih turističkih destinacija u Evropi, sa više od dva miliona posjeta godišnje.

ŠTA POSJETITI U MILANU

Milano je godinama jedan od najposjećenijih gradova Italije. Spoj modernog i rustičnog pružaju mogućnost ojećaja čari urbanog grada, dok u nekom od kafića uživate u italijanskom espresu.

1) Milanska katedrala (Duomo di Milano) sjedište je milanske arhiepiskopije. Građena od kraja 14. do sredine 19. vijeka katedrala u Milanu je druga po veličini u Italiji (od nje je veća samo Bazilika svetog Petra u Rimu) i druga po veličini gotička katedrala na svijetu, poslije katedrale u Sevilji.

2) Tajna večera (Leonarda da Vinčija) jedno je od najvećih svjetskih umjetničkih remek-djela. Slikana tehnikom freske, nastala je u periodu renesanse, vjerovatno između 1494. do 1498. godine. Tajna večera se nalazi u dominikanskoj crkvi Santa Marija de la Gracije. Slika je preživela bombaški napad saveznika 1943; međutim vlažni zidovi unutar crkve, ubrzo su uzrokovali konstantno pogoršavanje stanja freske. Kompleksni i radikalni postupak restauracije je dovršen u drugoj polovini 1990ih, tako da je djelo od tada opet dostupno javnosti.

3) Milanska skala (Teatro alla Scala) je čuvena operska kuća u Milanu i nalazi se na istoimenom trgdu, Piazza della Scala. Neoklasična zgrada pozorišta izgrađena je u periodu 1776-1778. na mjestu nekadašnje crkve Santa Marija dela Skala. Teatar je svečano otvoren trećeg avgusta 1778. godine, a prva izvedena opera bila je " Europa riconosciuta " Antonija Salijerija. Operska sezona u Milanskoj skali tradicionalno počinje na dan zaštitnika grada Svetog Ambrozija, sedmog decembra.

4) Galerija Brera jedna je od najvećih galerija u Milanu i u svojoj kolekciji sadrži nekoliko remek-djela italijanske umjetnosti od 14. do 20. vijeka. U kolekciji galerije nalaze se neka od najznačajnijih djela Rafaela, Tintoreta, Andree Mantenja, Kanaleta, Žak-Luj Davida, Antonija Kanova i mnogih drugih.

5) Stadion Đuzepe Meaca, poznatiji kao San Siro, fudbalski je stadion dva poznata evropska kluba, i velika rivala: Milana i Intera. Stadion Đuzepe Meaca je drugi najveći stadion u Evropi, poslije stadiona Kamp Nou u Barseloni. Ime je dobio po proslavljenom italijanskom napadaču Đuzepeu Meaci koji je u svojoj karijeri nastupao za tri najveća i najpopularnija italijanska kluba: Inter, Milan i Juventus. Napravljen za SP u fudbalu 1934, na kome je održano finale turnira, renoviran je takođe zbog SP 1990. godime, ali je finale tada igrano u Rimu. Stadion Đuzepe Meaca je jedan od 29 stadiona u Evropi sa dozvolom od 5 zvjezdica UEFA, što znači da na njemu mogu da se održavaju finala Lige šampiona.