Ред вожње НОВИ ПАЗАР до ЗЕНИЦА

О станици НОВИ ПАЗАР

Нови Пазар је град у Србији, у региону Рашке, односно Санџака. Налази се 297 км јужно од Београда, на деоници старог пута који Ибарском магистралом води ка Подгорици и Јадранском мору. Налази се у звезданој долини Јошанице, Рашке, Дежевске и Људске реке, на надморској висини од 496 м. Окружен је високим планинама Голијом и Рогозном и Пештерском висоравни.

Оснивач Новог Пазара је Иса-бег Исхаковић, који је град подигао средином 15. века у непосредној близини средњовековног насеља Трговиште, познатог као Рас. Нови Пазар има бурну и богату прошлост. Посебну вредност овог мултиетничког и мултикултуралног простора, где се сусрећу западне и источне цивилизације, чине бројни културно-историјски споменици, између осталих Петрова црква, Ђурђеви ступови, манастир Сопоћани, Градска тврђава са караулом, Алтун-алем џамија, Амир-агин хан...

Друштвена привреда углавном не функционише, за разлику од приватног сектора који је веома развијен. Највећи ресурс Новог Пазара су креативни људи, који су последњих деценија, без ичије помоћи, основали велики број приватних малих и средњих предузећа, чији је број преко 6.000. Више од 500 приватних предузећа бави се производњом одеће, обуће и намештаја, док се остали углавном баве услужним делатностима и трговином. Значајну улогу има и транспорт робе и путника са преко 2.650 предузећа за превоз робе и путника.

Са природним и људским ресурсима, као и бројним споменицима културе, Нови Пазар има велики потенцијал за одрживи развој – производњу здраве хране и развој свих видова туризма.

Кафићи

„Арт кафе“, „Дуња кафе“, „Амигос“, „Долче вита“

Ресторани

„Маестро Нови Пазар“, „Етно ресторан Газија“, „Етно ресторан Авлија“, „Нота гастро бар“, „Доха“, „Код Шукра“, „Плава Лагуна“, „Агушевић“

Манифестације

„Дечја недеља“, „Културно лето – дани дијаспоре“, „Еко фестивал“, „Рамазанска улична трка“

Смештај

Популарни хотели и мотели

Хотел „РАС Пазариште“, „Елементс“, „Атлас“, "Golden Hill Palace", „Врбак НД“, "IDEAL Deluxe"

Шопинг

Велика робна пијаца Нови Пазар, "Alco Star Jeans Company", "Bruno Boss", Тржни центар МОНД,

Важни телефони

Аутобуска станица Нови Пазар +381 (0)20 25 963

Ватрогасна служба +381 (0)20 311 387

Пошта +381 (0)20 314 244

Полиција +381 (0)20 314 744

Дом здравља +381 (0)20 314 722

О дестинацији ЗЕНИЦА

Зеница је град у Зеничко-добојском кантону, у средњем делу Босне и Херцеговине. Економско је седиште географске регије Средње Босне, и, поред Травника и Јајца је најважнији град тог дела државе.

По последњем службеном попису становништва из 2013. године, општина Зеница имала је 115.134 становника, распоређених у 81 насељу. Општина Зеница се налази у саставу Федерације Босне и Херцеговине. Средином 2007 године општина Зеница као јединствена урбана целина проглашена је градом.

Зеница је познат индустријски центар. У досадашњој политици развоја доминирале су базне гране индустрије (производња железа и челика и рударство). Експлоатација мрког угља у Зеници је отпочела 1880. године, а производња челика 1892. године.

Премда Зеница у ратном периоду (1992-1995) није претрпела ратна разарања у оној мери као нека друга места у Босни и Херцеговини ипак се мора констатовати да је рат оставио значајне последице по привреду. Оне се огледају првенствено у обустављању континуираног процеса производње челика и великом смањењу производње.

Ратарство и сточарство имају значајне предуслове за даљње повећање производње уз већу примену агро-техничких мера. У ратарској производњи најзаступљенија је производња квалитетног кромпира са значајним тржним вишковима, мркве, лука, кукуруза, пшенице и поврћа. Изван Зенице цењен је и тражен познати овчији сир.

У Зеници ради 19 основних и 12 средњих школа. Између осталих ту је основна музичка школа, основна специјална школа, те католички школски центар који има основну школу и гимназију.

Зеница је универзитетски град. У Зеници делује неколико факултета: машински, металуршки, педагошки, правни, економски, здравствени и исламски педагошки факултет.

Детаљи релације

Полазиште

НОВИ ПАЗАР

Одредиште

ЗЕНИЦА

Обрни смер