Ред вожње ПЕЋ до МОДРИЧА

Пећ (алб. Pëјë, тур. Ипек) је град на западу Косова, смештен на речици Пећкој Бистрици, са златарским занатским радњама, дрвном, прехрамбеном и кожарском индустријом. Град по попису из 2005. године има 93.161 становника, од чега су велика већина Албанци.
Град је постао важан верски центар средњовековне Србије под српским царем Стефаном Душаном, који га је године 1346. начинио седиштем Српске православне цркве. Тај статус је задржао све до године 1766, када је укинута Пећка патријаршија. Град и његова околина још имају велику важност за Србе православне вере; у граду се налази патријаршијски манастир, који стоји изнад града и састоји се од четри цркве с фрескама осликаним зидовима, библиотеке и ризнице. У оближњим Дечанима, 19 км јужније, се налази манастир Високи Дечани из 14. века који је од УНЕСЦО-а проглашен делом светске културне баштине. Пет векова Пећ је била под турском влашћу, о чему сведочи и орентални изглед града и неколико саграђених џамија, од којих су неке саграђене на темељима порушених српских богомоља. Пећ је била седиште дукађинског санџака који је од 19.века добио име Пећки санџак. У доба турске владавине Пећ се звала Ипек.

Општина Модрича се простире на три посебна географска подручја, захватајући по мањи део сваког од њих: мали део од равнице босанске Посавине, са делом долине реке Босне, део од подручја масива планине Вучјака на левој обали реке Босне и део од подручја масива планине Требаве на десној страни реке Босне.
Рељеф општине се састоји од висије Вучјака (367м) и Требаве (644м), од долине реке Босне (106-103м) и посавске равнице (91-90 м надморске висине). Овакав географски положај територије општине Модрича, на граници два велика европска простора (балканског и средњоевропског) одређивао је током историје, у великој мери, и човекову судбину на овом тлу.
Рафинерија уља Модрича је у педесет година свог постојања израсла у респектабилан привредни колектив, препознатљив на целом простору југоисточне Европе. У изградњи њеног имиџа учествовало је неколико генерација врсних стручњака из разних области, признати европски институти и најпознатији светски произвођачи аутомобила, теретних возила и мотора.
Њен оснивач, мајстор Илија Панић је, пре педесет година, у својој занатској радњи "Будућност", одредио визију развоја Рафинерије уља Модрича која се у потпуности остварила. Производи рафинерије су: моторна уља из породица Оптима и Маџима, као и расхладна течност Пермант.
По последњем службеном попису становништва из 1991. године, општина Модрича имала је 35.613 становника, распоређених у 21 насеље.