Ред вожње ПЕЋ до ЖАБЉАК

Пећ (алб. Pëјë, тур. Ипек) је град на западу Косова, смештен на речици Пећкој Бистрици, са златарским занатским радњама, дрвном, прехрамбеном и кожарском индустријом. Град по попису из 2005. године има 93.161 становника, од чега су велика већина Албанци.
Град је постао важан верски центар средњовековне Србије под српским царем Стефаном Душаном, који га је године 1346. начинио седиштем Српске православне цркве. Тај статус је задржао све до године 1766, када је укинута Пећка патријаршија. Град и његова околина још имају велику важност за Србе православне вере; у граду се налази патријаршијски манастир, који стоји изнад града и састоји се од четри цркве с фрескама осликаним зидовима, библиотеке и ризнице. У оближњим Дечанима, 19 км јужније, се налази манастир Високи Дечани из 14. века који је од УНЕСЦО-а проглашен делом светске културне баштине. Пет векова Пећ је била под турском влашћу, о чему сведочи и орентални изглед града и неколико саграђених џамија, од којих су неке саграђене на темељима порушених српских богомоља. Пећ је била седиште дукађинског санџака који је од 19.века добио име Пећки санџак. У доба турске владавине Пећ се звала Ипек.

Жабљак је градско насеље у општини Жабљак у Црној Гори. Према попису из 2011. било је 1723 становника.

Први словенски назив овог места био је Варезина вода. То је због извора питке воде око којег се насеље и формирало. Касније је добио нови назив Ханови и у њему су се одмарали трговачки каравани. Име Жабљак потиче  од жаба које живе на локалитету Отоке и најавлјују пролеће сваке године. Званично је добио име 1870. године када је и постао дeо Књажевине Црне Горе. Тада је и започета изградња цркве Св. Преображења.

Жабљак се налази на највишој надморској висини на Балкану, на 1.465 метара, и окружују га 23 планинска врха висине од преко 2,300 метара надморске висине.

Подземни водоток између Жабљачке реке и извора Бијелих врела, у кањону Таре, природна је реткост. Овај водоток протиче испод корита Таре, а извире са њене друге стране.