Ред вожње ПТУЈ до ВАРАЖДИН

Autobus od PTUJ do VARAŽDIN ne prolazi kroz druge gradove ili veća značajna mjesta. Na ovoj relaciji postoji samo jedan polazak. Dužina puta je oko 45 km. Prosječno trajanje putovanja po redu vožnje je 30 min. S obzirom da autobus prelazi preko graničnog prelaza moguća su i duža zadržavanja u periodu turističke sezone. Obavezno ponesite identifikaciona dokumenta. Posada autobusa će kreirati spisak imena putnika prije prelaska granice.
Prtljag se obično plaća po torbi na svim polascima u zavisnosti od prevoznika. Na linijama saobraćaju autobusi visoke i srednje turističke klase dok na kraćim relacijama neki prevoznici organizuju putovanje turističkim kombijima ili malim autobusima.
Red vožnje PTUJ - VARAŽDIN postoji za sljedeće dane:
ponedjeljak
utorak
srijeda
četvrtak
petak
subota
nedjelja

Птуј се налази у источном дијелу Словеније, у јужном дијелу покрајине Штајерске. Град се налази 30 км југоисточно од Марибора, првог већег града.

Птуј је важно прометно чвориште. Кроз град води железница из Прагерског до Орможа и даље у Хрватску или у Мурску Соботу, и даље у Мађарску преко Ходоша.

Положај града је у долини реке Драве, крајње западном дијелу Панонске низије, на месту где је ова долина најшира. Зачетак, данас историјско језгро Птуја је на брегу изнад реке, са кога се лако надзирала околна равница. Надморска висина Птуја је 232 м.

Подручје Птуја је било насељено још у млађем каменом добу. Келти су насељавали Птуј у касно гвоздено доба. У 1. веку пр. Христа насеобина је била под контролом старог Рима. Прво писано поимање Птуја, под првобитним називом Поетовио, датира из 69. године н.е., када је био изабран римски цар Веспазијан. Већ у доба Рима Птуј се развио у изузетно важно трговачко, царинско и управно средиште. Године 103. за време императора Трајана, Птуј је добио статус цивилног средишта и назив Колониа Улпиа Траиана Поетовиа. Град је имао 40.000 становника док га нису напали Хуни.

570. године н.е., град је био окупиран од стране Авара и старих Словена. Између 840. и 874. г. припадао је Балатонској кнежевини Словена Прибина и Коцеља. Између 874. и 890. г. Птуј је постепено пао под утицај Бискупије Салзбурга. Као њемачки Петау, укључен је био у војводство Штајерске 1555. године.

Године 1376. године Птуј је добио свој градски статут. У 17. веку, кад су Турци заузели већи део Угарске, Птуј је привредно потпуно пропао. У 19. веку град се налазио даље од важних прометних праваца.

Према задњем аустријском попису становништва из 1910. године, 86% становништва града Птуја су били Немци. Околина Птуја је била претежно насељена словенским становништвом. За време немачке окупације, од 1941-45. године, словенско становништво је било насилно исељавано из Птуја. Њихове куће су биле преузете углавном од стране Немаца из Болзана. Касније, након немачке капитулације, сви Немци су били присилно исељени у Аустрију.