Ред вожње ПЛИТВИЧКА ЈЕЗЕРА до БАР

Плитвичка језера су национални парк у Хрватској, у области Лика, између планинских масива Мале Капеле и Личке Пљешивице. Ријека Корана је формирала 20 језера између којих има много предивних водопада и слапова. Регион је проглашен националним парком 1949. године. То је највећи, најстарији и најпосећенији хрватски национални парк.

Плитвичка језера су јединствени феномен хидрографије. Вода у језерима углавном долази из Црне ријеке, Бијеле ријеке и потока Љесковац који се уливају у Прошћанско језеро.

Карактеристичне боје језера, од смарагдне зелене до тиркизне, чине љепоту и атрактивност језера потпуним.

Пространи шумски комплекси, изнимне природне лепоте језера и слапова, богатство флоре и фауне, планински ваздух, контрасти јесењих боја, шумске стазе и дрвени мостићи и још много тога дио су непоновљиве цјелине коју је и УНЕСЦО прогласио свјетском природном баштином, 1979. године, међу првима у свијету.

Укупна површина је 29.685 хектара, од чега језера чине 200 ха, шуме 13.320 ха, а остало су травњаци и остале површине. Просјечна надморска висина је 600 м. Најнижа тачка је 367 м на Коранском мосту, а највиша 1279 м на Селишком врху.

Доминик Вукасовић парох из Оточца први пут спомиње назив "Плитвице" у писаном документу из 1777. године. Име потиче од ријечи "пличина" или "плитвак". Вековима, вода је таложила кречњак и настајали су плитки базени (пличине или плитвице).

Национални парк састоји се од 16 језера, која се степенасто преливају и силазе једно у друго. Језера се дијеле на Горња и Доња језера. Горња језера су: Прошћанско језеро, Цигиновац, Округљак, Батиновац, Велико језеро, Мало језеро, Вир, Галовац, Милино језеро, Градинско језеро, Велики Бургет и Козјак, док су Доња: Милановац, Гавановац, Калуђеровац и Новаковића Брод.

Највеће језеро је Козјак с 81,5 хектара површине, уједно и најдубље с 47 м. Прошћанско језеро је друго по величини и протеже се 2,5 км од југа према северу.

Већ 1883. године, појас шума који окружује језера и изворе проглашен је одвојеном зоном, гдје је била забрањена сјеча дрвећа. Око 2/3 Парка покривено је шумом. Оне су дио Националне еколошке мреже и европског пројекта заштите природне баштине НАТУРА 2000.

Шуме и вода узајамно су повезани и једно без другага не могу опстати. Шума задржава, чува и прочишћава велике количине воде. У подручју Парка налази се велика површина шума, укључујући и прашуме, које представљају врхунско станиште за животињски свет. Шуме Плитвичких језера станиште су три велика европска месоједа: Смеђег медведа, вука и риса. Многобројне врсте дјетлића и шумских сова свједоче о високом квалитету и природности станишта. У Парку је регистрирано чак 1267 различитих биљних врста од чега чак 50 врста орхидеја.

Бар је један од највећих градова на црногорском приморју, смештен у југоисточном делу Црне Горе и представља граничну општину која је Јадранским морем повезана са Италијом. Његова лука, позиционирана на самом улазу у Јадран има највећи значај за привреду земље и захваљујући интегрисаности са друмском саобраћајном мрежом и жељезничком пругом Београд-Бар чини најзначајнију карику интермодалног транспорта у Црној Гори. Простире се на површини од 505 км2, од чега дужина морске обале износи 46км, а дужином од 65 км излази на обалу Скадарског језера. Највиша тачка општине је планина Румија а састоји се од популарних туристичких насеља Сутомора, Чања, Вирпазара, Добрих Вода, и Утјехе.

КРАТАК ИСТОРИЈАТ

Бар је древни град чије је подручје било настањено још у праисторији, о чему сведоче проналасци неолитског материјала у насељу Челуга, неолитска секира и Веља Могила у Шушњу, тумулуси у селу Равањ као и споменик Стара маслина на Мировици. Постоји више верзија његовог назива на различитим језицима од којих су најпознатије три – Бар (словенски), Антибареос (грчки) и Антибарум (римски). Током дуге историје, Бар је био значајно пребивалиште многим владарима који су се често смењивали. Hајвећи процват доживио је за време краља Бодина, као црквени центар тадашње државе Дукље, за време династије Немањића, када је имао сопствени статут, грб и новац и за време Балше III Балшића који га је сматрао својом престоницом. У Бару је настао најстарији литерарно – историјски спис у култури Јужних Словена – „Љетопис попа Дукљанина“, познат и под називом „Барски родослов“ чији је аутор анонимни свештеник барске надбискупије.  За овај град се везују многе легенде као што су легенда о Владимиру и Косари,  црмничком гранату боје црног вина, о вилама итд. Заштитник града Бара је Свети Ђорђе.

СТАНОВНИШТВО

Подручје барске општине насељава око 40 000 становника, са приближно двадесет пет националних заједница што га карактерише као општину са мултинационалном и мултиконфесионалном структуром становништва, чији житељи вековима негују толеранцију у међуљудским односима.  Реч је о изузетно култивисаном и урбанизованом приморско – језерском подручју чије се разлике у микролокалитетима испољавају кроз различита фолклорна обилежја.

КЛИМА

Бар спада међу најсунчанија места Јужне Европе са средишњом температуром од око 15,5°Ц. Климу овог подручја одређује близина Јадранског мора и Скадарског језера са једне, и планинског масива Румије са друге стране. Карактеришу је дуга и топла лета са средишњом температуром од око 23°Ц, и благе и кишовите зиме од око 10°Ц. Захваљујући оваквим климатским условима, купалишна сезона траје око шест месеци, од средине маја до средине октобра, када температура воде достиже и до 26°Ц.

ТУРИСТИЧКА ПОНУДА БАРА

ПЛАЖЕ

На подручју барске општине налази се двадесет плажа које се простиру на укупној дужини од 9км.

Најпосећеније плаже којима се може прићи са копна су: „Бисерна обала“ (Чањ); „Маљевик“ (између Чања и Сутомора); Сутоморска плажа и „Инеџ“ (Сутоморе); „Црвена плажа“ (између Бара и Сутомора); „Тополица“ и „Жукотрлица“ (Бар);

Плаже којима се може прићи искључиво с морске стране: „Краљичина плажа“ (у непосредној близини Чања); „Црвена стијена“ (брдо Волујица); „Велики пијесак“ и „Утјеха“ (између Бара и Улциња);

Најатрактивније плаже на обали Скадарског језера су Мурићи и Пјешачац.

ЗАНИМЉИВИ ЛОКАЛИТЕТИ

СТАРИ БАР

Смештен на 4 километра удаљености од Бара, представља највеће градско подручје са остацима срдењовековних цивилизација у Црној Гори. Унутар његових бедема налазе се рушевине од око 240 зграда и објеката попут Сат – куле, аквадукта, амама и барутане изграђених још у турско доба. Такође, верски објекти из средњег века - црква Свете Теодоре, црква Светог Николе, црква Светог Венеранде и црква Свете Катарине. Осим што због своје јединствене позиције посетиоцима омогућава да на посебан начин доживе барску панораму, посебну атракцију представла и пијаца на којој продавци у традиционалним костимима продају домаће производе и разне рукотворине.  Овде је почетком XX виека постојала уљара у којој се на дневном нивоу прерађивало и до двадесет тона маслина за извоз широм Европе и ка другим континентима.

СТАРА МАСЛИНА НА МИРОВИЦИ

Симбол Бара, Стара маслина на Мировици, стара преко двие хиљаде година, спада међу три најстарија дрвета на свету. Представља споменик природе законом заштићен од 1963. године.

МИНАРИ АЛИ – АГЕ ХАСАЋИЈЕ

Представља један од најзначајнијих споменика оријенталне архитектуре на црногорском подручју подигнут почетком XIX века.

ХАЈ - НЕХАЈ

Средњевековно утврђење подигнуто од стране Млечана у XV веку у оквиру којег се налази двоолтарска црква старија од утвђења, црква Светог Димитрија из XIII века.

СЕЛО ГОДИЊЕ

Смештено на подручју чувеном по традицији гајења винове лозе, Црмници, ово село представља један од најочуванијих сеоских предела које има велики историјски значај.  

СКАДАРСКО ЈЕЗЕРО

Највеће језеро на Балканском полуострву смештено на југоистоку Црне Горе. Граничи се са Албанијом. Састоји се од великог броја острва, који носе карактеристичан назив „горице“ и представља јединствен еко-систем у којем живи преко четрдесет врста риба и двеста седамдесет врста птица, међу којима се налазе угрожене врсте попут пеликана, орла, чапље, гњурца и шљука. У њему расте јестива биљка касароња, карактеристична само за подручје овог језера.