Ред вожње ПЛИТВИЧКА ЈЕЗЕРА до РИЈЕКА

Плитвичка језера су национални парк у Хрватској, у области Лика, између планинских масива Мале Капеле и Личке Пљешивице. Ријека Корана је формирала 20 језера између којих има много предивних водопада и слапова. Регион је проглашен националним парком 1949. године. То је највећи, најстарији и најпосећенији хрватски национални парк.

Плитвичка језера су јединствени феномен хидрографије. Вода у језерима углавном долази из Црне ријеке, Бијеле ријеке и потока Љесковац који се уливају у Прошћанско језеро.

Карактеристичне боје језера, од смарагдне зелене до тиркизне, чине љепоту и атрактивност језера потпуним.

Пространи шумски комплекси, изнимне природне лепоте језера и слапова, богатство флоре и фауне, планински ваздух, контрасти јесењих боја, шумске стазе и дрвени мостићи и још много тога дио су непоновљиве цјелине коју је и УНЕСЦО прогласио свјетском природном баштином, 1979. године, међу првима у свијету.

Укупна површина је 29.685 хектара, од чега језера чине 200 ха, шуме 13.320 ха, а остало су травњаци и остале површине. Просјечна надморска висина је 600 м. Најнижа тачка је 367 м на Коранском мосту, а највиша 1279 м на Селишком врху.

Доминик Вукасовић парох из Оточца први пут спомиње назив "Плитвице" у писаном документу из 1777. године. Име потиче од ријечи "пличина" или "плитвак". Вековима, вода је таложила кречњак и настајали су плитки базени (пличине или плитвице).

Национални парк састоји се од 16 језера, која се степенасто преливају и силазе једно у друго. Језера се дијеле на Горња и Доња језера. Горња језера су: Прошћанско језеро, Цигиновац, Округљак, Батиновац, Велико језеро, Мало језеро, Вир, Галовац, Милино језеро, Градинско језеро, Велики Бургет и Козјак, док су Доња: Милановац, Гавановац, Калуђеровац и Новаковића Брод.

Највеће језеро је Козјак с 81,5 хектара површине, уједно и најдубље с 47 м. Прошћанско језеро је друго по величини и протеже се 2,5 км од југа према северу.

Већ 1883. године, појас шума који окружује језера и изворе проглашен је одвојеном зоном, гдје је била забрањена сјеча дрвећа. Око 2/3 Парка покривено је шумом. Оне су дио Националне еколошке мреже и европског пројекта заштите природне баштине НАТУРА 2000.

Шуме и вода узајамно су повезани и једно без другага не могу опстати. Шума задржава, чува и прочишћава велике количине воде. У подручју Парка налази се велика површина шума, укључујући и прашуме, које представљају врхунско станиште за животињски свет. Шуме Плитвичких језера станиште су три велика европска месоједа: Смеђег медведа, вука и риса. Многобројне врсте дјетлића и шумских сова свједоче о високом квалитету и природности станишта. У Парку је регистрирано чак 1267 различитих биљних врста од чега чак 50 врста орхидеја.

Највећа хрватска лука и трећи по величини град у Хрватској - Ријека представља административни центар Приморско - горанске жупаније. На подручју њене општине живи приближно 190 000 становника. Током XИX века Аустроугарска влада је услед њеног идеалног географског положаја позиционирала на месту моћних индустријских центара и највећих европских лука. 
Оно што овај град чини специфичним јесте што се и поред великог броја његових знаменитости, све могу обићи током једног дана, захваљујући одличном јавном превозу који умногоме олакшава обилазак. Идеална је локација за посетиоце који желе упознати културно-историјске садржаје а исто тако и за оне који су жељни провода и релаксације.
Као и у већини градова са богатом историјом, главно шеталиште бива његово главно обележје, а Ријека је савршен пример за ову тврдњу. На њеном Корзоу налази се главни архитектонски симбол Ријеке – Градски торањ. Најзначајније знаменитости приликом посете овом граду смештене су надомак Корзоа – Коблеров трг на улазу у Стари град; Катедрала Светог Вида, заштитника овога града; Цркву Узнесења Блажене Ђевице Марије; Коси торањ; античка Стара врата; Трг Ријечке резолуције и Стендерац као и главна ријечка тржница – Плаца. 
Незаобилазна локација за обилазак је такође Рива, где се са ријечког лукобрана Моло лонга простире градска панорама као и Трсат. Трсат се налази на брегу изнад града до којег се долази или аутобусом или успоном степеницама Петра Кружића. У непосредној близини Трсатске градине налази се најстарије маријанско светилиште у Хрватској – Светиште Мајке Божје Трсатске. Подручје Трсата идеално је за љубитеље природе и рекреативце који перивојем Светишта и Парком Хероја могу  реализовати своје дуге шетње. 
За љубитеље разних специјалитета , на располагању су угоститељски обекти са аутохтоним и интернационалним понудама лоцирани дуж Корзоа или на ријечкој Риви. 
Оно што додатно туристичку понуду овог града чини квалитетнијом јесте што приликом посете Ријеци можете уживати у бесплатном бежичном интернету дуж центра града, на Трстату и на пар других локација, приликом чега можете преузети апликацију која ће вам бити идеалан водич.

КУЛТУРНИ ЖИВОТ

Позоришта – Хрватско народно казалиште Ивана пл. Зајца Ријека, Градско казалиште лутака Ријека, ХКД „Театар“, Културни центар „Калварија“ – Ри Театар

Музеји – Поморски и повијесни музеј Хрватског приморја Ријека, Природословни музеј Ријека, Музеј града Ријеке, Музеј модерне и савремене уметности, Музеј информатике, Споменичка књижница и збирка Мажуранић-Брлић-Ружић,  Музеј детињства, Сакрална збирка Катедрале Светог Вида, Ризница и галерија Светишта Мајке Госпе Трсатске, Свеучилишна књижница Ријека - Изложба Глагољица, Сталне изложбе на Поморском факултету у Ријеци.
Галерије – Мали салон, Галерија „Друго море“, Галерија „Кортил“,  Ерсте Цлуб

Кина– Арт кино „Цроатиа“, Блитз „Цинестар“

ПРОВОД

„Нубар Лоунге“, Морски прасац беацх бар, Пхананас пуб, Цлуб „Боа“, „Ракхиа“ бар, „Пајол“ бар, „Живот“, „Театро Лоунге“ бар, Цхампагне бар „Поммерy“, „Цоде“ бар, Цлуб „Нина 2“, Цлуб „ИнРи“, Клуб младих Ријека, „Пепе россо“ бар,  „Бади“ пуб, „Мyстиqуе“ пуб, Роцк цаффе, „Милорд“ пуб,  Фасхион цафé „Лоббy“, „Тунел“,  „Тхе Беертија“,  „Цукарикафе“ бар,  Цлуб „Индиго“,  „Погон културе“

МАНИФЕСТАЦИЈЕ

„Фиуманка“ – јуни „Фиумаре“ - мај/јуни; „Ри Роцк“ – децембар; Ријечке летње ноћи - јуни/јули; Лето на Градини – јуни/јули; „Хартера“ фестивал – септембар; Ходочашће на Велику Госпу – август; Ријечки карневал – јануар/фебруар; „Хомо си тећ“ – април; Међународни фестивал малих сцена – мај; Дани Светог Вида - јуни; Зајчеви дани – октобар/фебруар; Ријека Адвент – новембар; Јазз тиме – новембар; „МАЛИК фест“ – јуни; Ријечке степенице – август; Маријини дани – мај; Ревија луткарских позоришта – новембар; Ријека татто еџпо – децембар;

СМЕШТАЈ

Хотели
„Бонавиа“, „Јадран“,“Небодер“, „Цонтинентал“

Хостели
„1Њ“, „Ана“, „Дас“, Омладински хостел Ријека, „Фун“, „Царневале“, „Кварнер“, „Дхарма“, „Кантрида“, „Корзо“, „Ријека“

ШОПИНГ

Центар града, Градска тржница, ТЦ „Тоњер Центер Ријека“, Западни Трговачки центар, Сувенирнице

Важни телефони

Јединствени број за хитне службе 112
Полиција  192
Ватрогасци  193
Хитна помоћ   194
Саобраћајна служба 0800 51 01
Саобраћајна полиција  335 521
Полицијска управа Приморско-горанска   430 333
Спашавање на мору  9155
Горска служба спашавања - дежурна служба 091 721 0000
Лучка капетанија 214 031
ХАК - Хрватски ауто клуб   1987
Саобраћајни центар Ријекапромета - стање на цестама у Ријеци 060 10 2102
Ветеринарска станица Ријека - дежурна служба 091 214 8822