Ред вожње ПЛИТВИЧКА ЈЕЗЕРА до МОДРИЧА

Плитвичка језера су национални парк у Хрватској, у области Лика, између планинских масива Мале Капеле и Личке Пљешивице. Ријека Корана је формирала 20 језера између којих има много предивних водопада и слапова. Регион је проглашен националним парком 1949. године. То је највећи, најстарији и најпосећенији хрватски национални парк.

Плитвичка језера су јединствени феномен хидрографије. Вода у језерима углавном долази из Црне ријеке, Бијеле ријеке и потока Љесковац који се уливају у Прошћанско језеро.

Карактеристичне боје језера, од смарагдне зелене до тиркизне, чине љепоту и атрактивност језера потпуним.

Пространи шумски комплекси, изнимне природне лепоте језера и слапова, богатство флоре и фауне, планински ваздух, контрасти јесењих боја, шумске стазе и дрвени мостићи и још много тога дио су непоновљиве цјелине коју је и УНЕСЦО прогласио свјетском природном баштином, 1979. године, међу првима у свијету.

Укупна површина је 29.685 хектара, од чега језера чине 200 ха, шуме 13.320 ха, а остало су травњаци и остале површине. Просјечна надморска висина је 600 м. Најнижа тачка је 367 м на Коранском мосту, а највиша 1279 м на Селишком врху.

Доминик Вукасовић парох из Оточца први пут спомиње назив "Плитвице" у писаном документу из 1777. године. Име потиче од ријечи "пличина" или "плитвак". Вековима, вода је таложила кречњак и настајали су плитки базени (пличине или плитвице).

Национални парк састоји се од 16 језера, која се степенасто преливају и силазе једно у друго. Језера се дијеле на Горња и Доња језера. Горња језера су: Прошћанско језеро, Цигиновац, Округљак, Батиновац, Велико језеро, Мало језеро, Вир, Галовац, Милино језеро, Градинско језеро, Велики Бургет и Козјак, док су Доња: Милановац, Гавановац, Калуђеровац и Новаковића Брод.

Највеће језеро је Козјак с 81,5 хектара површине, уједно и најдубље с 47 м. Прошћанско језеро је друго по величини и протеже се 2,5 км од југа према северу.

Већ 1883. године, појас шума који окружује језера и изворе проглашен је одвојеном зоном, гдје је била забрањена сјеча дрвећа. Око 2/3 Парка покривено је шумом. Оне су дио Националне еколошке мреже и европског пројекта заштите природне баштине НАТУРА 2000.

Шуме и вода узајамно су повезани и једно без другага не могу опстати. Шума задржава, чува и прочишћава велике количине воде. У подручју Парка налази се велика површина шума, укључујући и прашуме, које представљају врхунско станиште за животињски свет. Шуме Плитвичких језера станиште су три велика европска месоједа: Смеђег медведа, вука и риса. Многобројне врсте дјетлића и шумских сова свједоче о високом квалитету и природности станишта. У Парку је регистрирано чак 1267 различитих биљних врста од чега чак 50 врста орхидеја.

Општина Модрича се простире на три посебна географска подручја, захватајући по мањи део сваког од њих: мали део од равнице босанске Посавине, са делом долине реке Босне, део од подручја масива планине Вучјака на левој обали реке Босне и део од подручја масива планине Требаве на десној страни реке Босне.
Рељеф општине се састоји од висије Вучјака (367м) и Требаве (644м), од долине реке Босне (106-103м) и посавске равнице (91-90 м надморске висине). Овакав географски положај територије општине Модрича, на граници два велика европска простора (балканског и средњоевропског) одређивао је током историје, у великој мери, и човекову судбину на овом тлу.
Рафинерија уља Модрича је у педесет година свог постојања израсла у респектабилан привредни колектив, препознатљив на целом простору југоисточне Европе. У изградњи њеног имиџа учествовало је неколико генерација врсних стручњака из разних области, признати европски институти и најпознатији светски произвођачи аутомобила, теретних возила и мотора.
Њен оснивач, мајстор Илија Панић је, пре педесет година, у својој занатској радњи "Будућност", одредио визију развоја Рафинерије уља Модрича која се у потпуности остварила. Производи рафинерије су: моторна уља из породица Оптима и Маџима, као и расхладна течност Пермант.
По последњем службеном попису становништва из 1991. године, општина Модрича имала је 35.613 становника, распоређених у 21 насеље.