Ред вожње ПЛИТВИЧКА ЈЕЗЕРА до МОСТАР

Плитвичка језера су национални парк у Хрватској, у области Лика, између планинских масива Мале Капеле и Личке Пљешивице. Ријека Корана је формирала 20 језера између којих има много предивних водопада и слапова. Регион је проглашен националним парком 1949. године. То је највећи, најстарији и најпосећенији хрватски национални парк.

Плитвичка језера су јединствени феномен хидрографије. Вода у језерима углавном долази из Црне ријеке, Бијеле ријеке и потока Љесковац који се уливају у Прошћанско језеро.

Карактеристичне боје језера, од смарагдне зелене до тиркизне, чине љепоту и атрактивност језера потпуним.

Пространи шумски комплекси, изнимне природне лепоте језера и слапова, богатство флоре и фауне, планински ваздух, контрасти јесењих боја, шумске стазе и дрвени мостићи и још много тога дио су непоновљиве цјелине коју је и УНЕСЦО прогласио свјетском природном баштином, 1979. године, међу првима у свијету.

Укупна површина је 29.685 хектара, од чега језера чине 200 ха, шуме 13.320 ха, а остало су травњаци и остале површине. Просјечна надморска висина је 600 м. Најнижа тачка је 367 м на Коранском мосту, а највиша 1279 м на Селишком врху.

Доминик Вукасовић парох из Оточца први пут спомиње назив "Плитвице" у писаном документу из 1777. године. Име потиче од ријечи "пличина" или "плитвак". Вековима, вода је таложила кречњак и настајали су плитки базени (пличине или плитвице).

Национални парк састоји се од 16 језера, која се степенасто преливају и силазе једно у друго. Језера се дијеле на Горња и Доња језера. Горња језера су: Прошћанско језеро, Цигиновац, Округљак, Батиновац, Велико језеро, Мало језеро, Вир, Галовац, Милино језеро, Градинско језеро, Велики Бургет и Козјак, док су Доња: Милановац, Гавановац, Калуђеровац и Новаковића Брод.

Највеће језеро је Козјак с 81,5 хектара површине, уједно и најдубље с 47 м. Прошћанско језеро је друго по величини и протеже се 2,5 км од југа према северу.

Већ 1883. године, појас шума који окружује језера и изворе проглашен је одвојеном зоном, гдје је била забрањена сјеча дрвећа. Око 2/3 Парка покривено је шумом. Оне су дио Националне еколошке мреже и европског пројекта заштите природне баштине НАТУРА 2000.

Шуме и вода узајамно су повезани и једно без другага не могу опстати. Шума задржава, чува и прочишћава велике количине воде. У подручју Парка налази се велика површина шума, укључујући и прашуме, које представљају врхунско станиште за животињски свет. Шуме Плитвичких језера станиште су три велика европска месоједа: Смеђег медведа, вука и риса. Многобројне врсте дјетлића и шумских сова свједоче о високом квалитету и природности станишта. У Парку је регистрирано чак 1267 различитих биљних врста од чега чак 50 врста орхидеја.

Мостар представља управно седиште Херцеговачко – Неретванског кантона, уједно и економско, културно, универзитетско и привредно седиште Херцеговине. Настао је у цветној долини реке Неретве чији су мостови од давнина имали своје чуваре – мостаре, по којим је овај град и добио име.
Одувек је био раскрсница многих цивилизација чији се дух у овом граду задржао до данашњих дана, и то је оно што га чини јединственим у односу на друге градове БиХ. Његово становништво углавном сачињава млада популација, а с обзиром на чињеницу да представља и универзитетски центар регије. Може се слободно казати да је Мостар град младости. Насељава га приближно 126 000 становника.
Током деведесетих година, био је један од најразоренијих градова чије је културно – историјско наслеђе претрпело велике последице, међутим након рата интензивно је рађено на његовој обнови и реконструкцији.
Међу грађевинама које су претрпеле највећу штету је његово главно обележје - јединствени Стари мост. Стари мост подигнут је у XВИ веку и представља први споменик културе у БиХ који је стављен под заштиту УНЕСЦО-а. Његова послератна реконструкција завршена је 2004. године.
Поново је изграђена Црква св. Петра и Павла, фрањевачка црква и њен звоник, Стара мостарска гимназија као и највиша зграда у Мостару подигнута у време бивше Југославије – „Мостарка“. Такође, обнављају се улице које су биле најоштећеније у граду - Булевар Народне Револуције/Улица хрватских бранитеља и Улица Алексе Шантића/Твртка Милоша. Довршен је и главни обекат Свеучилишне клиничке болнице који представља једну од најбоље опремљених и најсавременијих болница на простору југоисточне Европе.
Отворени су и Шпански трг  као и шеталиште Николе Шубића Зрињског које спаја поменути трг са Тргом хрватских великана,  и ревитализовани паркови Зрињевац и Парк нобеловаца на чијој се супротној страни налази парк Антуна Бранка Шимића.   
Херцеговачко-неретвански кантон чувен је и по једној од најбољих гастро понуда Балкана. Ово подручје познато је по традиционалним јелима органског порекла међу којима су најпознатија: месо испод сача, домаћи хлеб, разне врсте сирева, свињски или говеђи пршут, морска и речна риба, домаћа вина и сокови, као и мед од лековитих трава.
Осим по изузетној гастро понуди, туристичка понуда Мостара позната је по занатским радњама и тржним центрима са разноврсном понудом. Такође, посебно задовољство представља посета овом граду током фебруара месеца, када се његовим улицама и крајолицима простире мирис чувеног бехара.
Аутобуске карте се могу купити на станици или директно од возача аутобуса. Будући да је Исток Аутобуска станица  у потпуности обновљена и обзиром на то да се налази у непосредној близини главне железничке станице, обекти, као што су барови и продавнице су на располагању путницима. Станица је такође опремљен са гардеробом, где можете оставити свој пртљаг уз накнаду (око 2 КМ по комаду пртљага).
Аутобуска станица Исток:
Адреса: Трг Ивана Крндеља бб, Мостар
Тел: +387 36552025

Аутобуска станица Запад:
Адреса: Вуковарска бб, Мостар
Тел: +387 36348-680