Ред вожње ПЛИТВИЧКА ЈЕЗЕРА до СОМБОР

Плитвичка језера су национални парк у Хрватској, у области Лика, између планинских масива Мале Капеле и Личке Пљешивице. Ријека Корана је формирала 20 језера између којих има много предивних водопада и слапова. Регион је проглашен националним парком 1949. године. То је највећи, најстарији и најпосећенији хрватски национални парк.

Плитвичка језера су јединствени феномен хидрографије. Вода у језерима углавном долази из Црне ријеке, Бијеле ријеке и потока Љесковац који се уливају у Прошћанско језеро.

Карактеристичне боје језера, од смарагдне зелене до тиркизне, чине љепоту и атрактивност језера потпуним.

Пространи шумски комплекси, изнимне природне лепоте језера и слапова, богатство флоре и фауне, планински ваздух, контрасти јесењих боја, шумске стазе и дрвени мостићи и још много тога дио су непоновљиве цјелине коју је и УНЕСЦО прогласио свјетском природном баштином, 1979. године, међу првима у свијету.

Укупна површина је 29.685 хектара, од чега језера чине 200 ха, шуме 13.320 ха, а остало су травњаци и остале површине. Просјечна надморска висина је 600 м. Најнижа тачка је 367 м на Коранском мосту, а највиша 1279 м на Селишком врху.

Доминик Вукасовић парох из Оточца први пут спомиње назив "Плитвице" у писаном документу из 1777. године. Име потиче од ријечи "пличина" или "плитвак". Вековима, вода је таложила кречњак и настајали су плитки базени (пличине или плитвице).

Национални парк састоји се од 16 језера, која се степенасто преливају и силазе једно у друго. Језера се дијеле на Горња и Доња језера. Горња језера су: Прошћанско језеро, Цигиновац, Округљак, Батиновац, Велико језеро, Мало језеро, Вир, Галовац, Милино језеро, Градинско језеро, Велики Бургет и Козјак, док су Доња: Милановац, Гавановац, Калуђеровац и Новаковића Брод.

Највеће језеро је Козјак с 81,5 хектара површине, уједно и најдубље с 47 м. Прошћанско језеро је друго по величини и протеже се 2,5 км од југа према северу.

Већ 1883. године, појас шума који окружује језера и изворе проглашен је одвојеном зоном, гдје је била забрањена сјеча дрвећа. Око 2/3 Парка покривено је шумом. Оне су дио Националне еколошке мреже и европског пројекта заштите природне баштине НАТУРА 2000.

Шуме и вода узајамно су повезани и једно без другага не могу опстати. Шума задржава, чува и прочишћава велике количине воде. У подручју Парка налази се велика површина шума, укључујући и прашуме, које представљају врхунско станиште за животињски свет. Шуме Плитвичких језера станиште су три велика европска месоједа: Смеђег медведа, вука и риса. Многобројне врсте дјетлића и шумских сова свједоче о високом квалитету и природности станишта. У Парку је регистрирано чак 1267 различитих биљних врста од чега чак 50 врста орхидеја.

Сомбор је град у Србији са око 50.000 становника, и административни је центар Западнобачког округа. Нови Сад се налази око 100 км југоисточно од Сомбора, Београд је удаљен 175 км, а Будимпешта 220 км северно.

Сматра се да је град основан у 14. веку, под утицајем мађарске племићке породице Цобар.

Сомбор је један од најлепших градова у Војводини, место које чува и негује све важне културне и историјске знаменитости и сећање на познате људе који су живели и стварали у том граду. Пријатна градска атмосфера и богати садржаји чине Сомбор данас веома атрактивном туристичком дестинацијом. Симбол града је фијакер, који је активан и у 21. веку, и подсећа на старе градске песме о Сомбору и Сомборцима.

Богата историја града оставила је у наслеђе низ бајковито лепих зграда и јединствених фасада. Зграде, цркве и палате барокног, готског и романтичарско-неоготског стила преплићу се, од којих свака носи део историје града.

За љубитеље добре хране, Сомбор нуди бројне етно ресторане, где можете уживати у врхунским специјалитетима војвођанске кухиње.

Сомбор с правом носи титулу најзеленијег града у Европи. Територија града обухвата заштићено подручје СРП „Горње Подунавље“, познато и као „Европски Амазон“.

Ноћни живот

Ноћни клуб Модена Сомбор, Клуб Лорето, Кабаре Сомбор

Ресторани

Етно ресторан Фијакер, Стари слон, Годо

Таверне

Далматински Подрум, Кафе Три Шешира, Седам Дудова – Салаш

Најважније манифестације

Међународни дечији фестивал „Осмех Сомбора“, Сомборски полумаратон, Сомборско културно лето, Фијакеријада, Олдтајмер сусрети

Смештај

Хотел Barcode Wellness & Spa, Гарни Хотел Андрић, Guest House ЛИЛА, Апартмани ТЕМА

Куповина

STOP SHOP Sombor, Home Park Sombor,, КТЦ Схоппинг Центер

Важни бројеви телефона

Полиција 192

Ватрогасна јединица 193

Хитна помоћ 194

Општа болница „Др Радивоје Симоновић“ 025/467 – 700

Пошта 025 / 465 - 113

Аутобуска станица 025/441 - 166