Ред вожње ПЛИТВИЧКА ЈЕЗЕРА до ГРАЦ

Плитвичка језера су национални парк у Хрватској, у области Лика, између планинских масива Мале Капеле и Личке Пљешивице. Ријека Корана је формирала 20 језера између којих има много предивних водопада и слапова. Регион је проглашен националним парком 1949. године. То је највећи, најстарији и најпосећенији хрватски национални парк.

Плитвичка језера су јединствени феномен хидрографије. Вода у језерима углавном долази из Црне ријеке, Бијеле ријеке и потока Љесковац који се уливају у Прошћанско језеро.

Карактеристичне боје језера, од смарагдне зелене до тиркизне, чине љепоту и атрактивност језера потпуним.

Пространи шумски комплекси, изнимне природне лепоте језера и слапова, богатство флоре и фауне, планински ваздух, контрасти јесењих боја, шумске стазе и дрвени мостићи и још много тога дио су непоновљиве цјелине коју је и УНЕСЦО прогласио свјетском природном баштином, 1979. године, међу првима у свијету.

Укупна површина је 29.685 хектара, од чега језера чине 200 ха, шуме 13.320 ха, а остало су травњаци и остале површине. Просјечна надморска висина је 600 м. Најнижа тачка је 367 м на Коранском мосту, а највиша 1279 м на Селишком врху.

Доминик Вукасовић парох из Оточца први пут спомиње назив "Плитвице" у писаном документу из 1777. године. Име потиче од ријечи "пличина" или "плитвак". Вековима, вода је таложила кречњак и настајали су плитки базени (пличине или плитвице).

Национални парк састоји се од 16 језера, која се степенасто преливају и силазе једно у друго. Језера се дијеле на Горња и Доња језера. Горња језера су: Прошћанско језеро, Цигиновац, Округљак, Батиновац, Велико језеро, Мало језеро, Вир, Галовац, Милино језеро, Градинско језеро, Велики Бургет и Козјак, док су Доња: Милановац, Гавановац, Калуђеровац и Новаковића Брод.

Највеће језеро је Козјак с 81,5 хектара површине, уједно и најдубље с 47 м. Прошћанско језеро је друго по величини и протеже се 2,5 км од југа према северу.

Већ 1883. године, појас шума који окружује језера и изворе проглашен је одвојеном зоном, гдје је била забрањена сјеча дрвећа. Око 2/3 Парка покривено је шумом. Оне су дио Националне еколошке мреже и европског пројекта заштите природне баштине НАТУРА 2000.

Шуме и вода узајамно су повезани и једно без другага не могу опстати. Шума задржава, чува и прочишћава велике количине воде. У подручју Парка налази се велика површина шума, укључујући и прашуме, које представљају врхунско станиште за животињски свет. Шуме Плитвичких језера станиште су три велика европска месоједа: Смеђег медведа, вука и риса. Многобројне врсте дјетлића и шумских сова свједоче о високом квалитету и природности станишта. У Парку је регистрирано чак 1267 различитих биљних врста од чега чак 50 врста орхидеја.

Главни град покрајине Штајерска у Аустрији је Грац. Други је по величини аустријски град и има око 320 хиљада становника.

Познат је и као Универзитетски центар, пошто на 6 универзитета студира 50 хиљада студената. Већину студената, око 80 %, чине странци. Један од овдашњих студената је био и Никола Тесла, од 1875. до 1877. године.

Студентски живот данас даје ритам Грацу, па је управо то и један од битнијих разлога да Грац буде повезан сталним аутобуским линијама са целом Европом.

Симболи Граца ,који су неизоставни на свим разгледницама, су:

-Грацер Шлосберг, замак на врху брда у центру, и главна туристичка атракција града. До замка се може доћи жичаром, лифтом или ходајући старим кривудавим стазама;

-Хауптплатз, познати трг, настао je у XVII веку, од када и представља центар градског живота. Са Хауптплатза полазе све главне шопинг улице, потребне туристима. На тргу се налази и импресивна зграда градске већнице Ратхаус;

-Кунстхаус, музеј савремене уметности, смештен je у спектакуларној модерној грађевини, као симбол хармоничне коегзистенције старог и новог Граца. Саграђен је 2003., у години када је Грац био културна престоница Европе, а у њему су изложена дела модерне уметности;

-Ландесзеугхаус, je музеј оружја са једном од најбољих колекција на свету, распоређеном на пет спратова;

-Пабови, који све више личе на оне у Ирској и Енглеској, сконцентрисани су око историјског језгра града.

Иако аутобуски саобраћај није доминантан, већина странаца га користи због атрактивности путовања на линијама које повезују Грац са Бечом. Директне аутобуске линије , такође, саобраћају и од осталих већих аустријских градова, као и из Загреба, Цириха и Минхена.