Ред вожње ПЛИТВИЧКА ЈЕЗЕРА до МИЛАНО

Плитвичка језера су национални парк у Хрватској, у области Лика, између планинских масива Мале Капеле и Личке Пљешивице. Ријека Корана је формирала 20 језера између којих има много предивних водопада и слапова. Регион је проглашен националним парком 1949. године. То је највећи, најстарији и најпосећенији хрватски национални парк.

Плитвичка језера су јединствени феномен хидрографије. Вода у језерима углавном долази из Црне ријеке, Бијеле ријеке и потока Љесковац који се уливају у Прошћанско језеро.

Карактеристичне боје језера, од смарагдне зелене до тиркизне, чине љепоту и атрактивност језера потпуним.

Пространи шумски комплекси, изнимне природне лепоте језера и слапова, богатство флоре и фауне, планински ваздух, контрасти јесењих боја, шумске стазе и дрвени мостићи и још много тога дио су непоновљиве цјелине коју је и УНЕСЦО прогласио свјетском природном баштином, 1979. године, међу првима у свијету.

Укупна површина је 29.685 хектара, од чега језера чине 200 ха, шуме 13.320 ха, а остало су травњаци и остале површине. Просјечна надморска висина је 600 м. Најнижа тачка је 367 м на Коранском мосту, а највиша 1279 м на Селишком врху.

Доминик Вукасовић парох из Оточца први пут спомиње назив "Плитвице" у писаном документу из 1777. године. Име потиче од ријечи "пличина" или "плитвак". Вековима, вода је таложила кречњак и настајали су плитки базени (пличине или плитвице).

Национални парк састоји се од 16 језера, која се степенасто преливају и силазе једно у друго. Језера се дијеле на Горња и Доња језера. Горња језера су: Прошћанско језеро, Цигиновац, Округљак, Батиновац, Велико језеро, Мало језеро, Вир, Галовац, Милино језеро, Градинско језеро, Велики Бургет и Козјак, док су Доња: Милановац, Гавановац, Калуђеровац и Новаковића Брод.

Највеће језеро је Козјак с 81,5 хектара површине, уједно и најдубље с 47 м. Прошћанско језеро је друго по величини и протеже се 2,5 км од југа према северу.

Већ 1883. године, појас шума који окружује језера и изворе проглашен је одвојеном зоном, гдје је била забрањена сјеча дрвећа. Око 2/3 Парка покривено је шумом. Оне су дио Националне еколошке мреже и европског пројекта заштите природне баштине НАТУРА 2000.

Шуме и вода узајамно су повезани и једно без другага не могу опстати. Шума задржава, чува и прочишћава велике количине воде. У подручју Парка налази се велика површина шума, укључујући и прашуме, које представљају врхунско станиште за животињски свет. Шуме Плитвичких језера станиште су три велика европска месоједа: Смеђег медведа, вука и риса. Многобројне врсте дјетлића и шумских сова свједоче о високом квалитету и природности станишта. У Парку је регистрирано чак 1267 различитих биљних врста од чега чак 50 врста орхидеја.

Milano je glavni grad italijanske regije Lombardije i milanske Provincije. Drugi po veličini grad u Italiji naseljava oko 1,3 miliona stanovnika, dok je gradsko područje peto najveće u Evropskoj uniji sa procjenjenim stanovništvom od 4,3 miliona.

Grad je pod nazivom Mediolanum osnovao keltski narod Insubri. 222 p.n.e. osvajaju ga Rimljani, te je grad postao vrlo uspješan pod Rimskim Imperijem. Kasnije su Milanom vladale porodice Viskonti i Sforca, Španci u 16. vijeku i Austrijanci u 18. Godine 1796. Milano je osvojio Napoleon Bonaparta i ustanovio ga 1805. glavnim gradom Kraljevstva Italije. U doba Romantizma, Milano je bio važno kulturno središte Evrope u kojem je djelovao niz umjetnika, kompozitora i značajnih književnih ličnosti.

Milano je cijenjen kao svjetsko središte mode i dizajna, sa velikim globalnim uticajem u trgovini, industriji, muzici, sportu, književnosti, umjetnosti i masovnim medijima, što gradu donosi status "Alfa globalnog grada". Lombardijski metropolis posebno je poznat po modnim kućama i trgovinama, kao u čuvenoj ulici Montenapoleone, i Galeriji Viktora Emanuela, koja se smatra najstarijim trgovačkim centrom u svijetu.

Takođe, Milano je veoma poznat po muzičkoj, posebno opernoj tradiciji, kao dom više značajnih kompozitora, (Đuzepe Verdi) i teatara (Teatro alla Scala). Milano je poznat i po nekoliko značajnih muzeja, akademija, palata, crkava i biblioteka (Akademija Brera i Castello Sforzesco), i po dva slavna fudbalska tima: Milan i Inter. Sve navedeno Milano čini jednom od najpopularnijih turističkih destinacija u Evropi, sa više od dva miliona posjeta godišnje.

ŠTA POSJETITI U MILANU

Milano je godinama jedan od najposjećenijih gradova Italije. Spoj modernog i rustičnog pružaju mogućnost ojećaja čari urbanog grada, dok u nekom od kafića uživate u italijanskom espresu.

1) Milanska katedrala (Duomo di Milano) sjedište je milanske arhiepiskopije. Građena od kraja 14. do sredine 19. vijeka katedrala u Milanu je druga po veličini u Italiji (od nje je veća samo Bazilika svetog Petra u Rimu) i druga po veličini gotička katedrala na svijetu, poslije katedrale u Sevilji.

2) Tajna večera (Leonarda da Vinčija) jedno je od najvećih svjetskih umjetničkih remek-djela. Slikana tehnikom freske, nastala je u periodu renesanse, vjerovatno između 1494. do 1498. godine. Tajna večera se nalazi u dominikanskoj crkvi Santa Marija de la Gracije. Slika je preživela bombaški napad saveznika 1943; međutim vlažni zidovi unutar crkve, ubrzo su uzrokovali konstantno pogoršavanje stanja freske. Kompleksni i radikalni postupak restauracije je dovršen u drugoj polovini 1990ih, tako da je djelo od tada opet dostupno javnosti.

3) Milanska skala (Teatro alla Scala) je čuvena operska kuća u Milanu i nalazi se na istoimenom trgdu, Piazza della Scala. Neoklasična zgrada pozorišta izgrađena je u periodu 1776-1778. na mjestu nekadašnje crkve Santa Marija dela Skala. Teatar je svečano otvoren trećeg avgusta 1778. godine, a prva izvedena opera bila je " Europa riconosciuta " Antonija Salijerija. Operska sezona u Milanskoj skali tradicionalno počinje na dan zaštitnika grada Svetog Ambrozija, sedmog decembra.

4) Galerija Brera jedna je od najvećih galerija u Milanu i u svojoj kolekciji sadrži nekoliko remek-djela italijanske umjetnosti od 14. do 20. vijeka. U kolekciji galerije nalaze se neka od najznačajnijih djela Rafaela, Tintoreta, Andree Mantenja, Kanaleta, Žak-Luj Davida, Antonija Kanova i mnogih drugih.

5) Stadion Đuzepe Meaca, poznatiji kao San Siro, fudbalski je stadion dva poznata evropska kluba, i velika rivala: Milana i Intera. Stadion Đuzepe Meaca je drugi najveći stadion u Evropi, poslije stadiona Kamp Nou u Barseloni. Ime je dobio po proslavljenom italijanskom napadaču Đuzepeu Meaci koji je u svojoj karijeri nastupao za tri najveća i najpopularnija italijanska kluba: Inter, Milan i Juventus. Napravljen za SP u fudbalu 1934, na kome je održano finale turnira, renoviran je takođe zbog SP 1990. godime, ali je finale tada igrano u Rimu. Stadion Đuzepe Meaca je jedan od 29 stadiona u Evropi sa dozvolom od 5 zvjezdica UEFA, što znači da na njemu mogu da se održavaju finala Lige šampiona.