Ред вожње ПЛИТВИЧКА ЈЕЗЕРА до ПРАГ

Плитвичка језера су национални парк у Хрватској, у области Лика, између планинских масива Мале Капеле и Личке Пљешивице. Ријека Корана је формирала 20 језера између којих има много предивних водопада и слапова. Регион је проглашен националним парком 1949. године. То је највећи, најстарији и најпосећенији хрватски национални парк.

Плитвичка језера су јединствени феномен хидрографије. Вода у језерима углавном долази из Црне ријеке, Бијеле ријеке и потока Љесковац који се уливају у Прошћанско језеро.

Карактеристичне боје језера, од смарагдне зелене до тиркизне, чине љепоту и атрактивност језера потпуним.

Пространи шумски комплекси, изнимне природне лепоте језера и слапова, богатство флоре и фауне, планински ваздух, контрасти јесењих боја, шумске стазе и дрвени мостићи и још много тога дио су непоновљиве цјелине коју је и УНЕСЦО прогласио свјетском природном баштином, 1979. године, међу првима у свијету.

Укупна површина је 29.685 хектара, од чега језера чине 200 ха, шуме 13.320 ха, а остало су травњаци и остале површине. Просјечна надморска висина је 600 м. Најнижа тачка је 367 м на Коранском мосту, а највиша 1279 м на Селишком врху.

Доминик Вукасовић парох из Оточца први пут спомиње назив "Плитвице" у писаном документу из 1777. године. Име потиче од ријечи "пличина" или "плитвак". Вековима, вода је таложила кречњак и настајали су плитки базени (пличине или плитвице).

Национални парк састоји се од 16 језера, која се степенасто преливају и силазе једно у друго. Језера се дијеле на Горња и Доња језера. Горња језера су: Прошћанско језеро, Цигиновац, Округљак, Батиновац, Велико језеро, Мало језеро, Вир, Галовац, Милино језеро, Градинско језеро, Велики Бургет и Козјак, док су Доња: Милановац, Гавановац, Калуђеровац и Новаковића Брод.

Највеће језеро је Козјак с 81,5 хектара површине, уједно и најдубље с 47 м. Прошћанско језеро је друго по величини и протеже се 2,5 км од југа према северу.

Већ 1883. године, појас шума који окружује језера и изворе проглашен је одвојеном зоном, гдје је била забрањена сјеча дрвећа. Око 2/3 Парка покривено је шумом. Оне су дио Националне еколошке мреже и европског пројекта заштите природне баштине НАТУРА 2000.

Шуме и вода узајамно су повезани и једно без другага не могу опстати. Шума задржава, чува и прочишћава велике количине воде. У подручју Парка налази се велика површина шума, укључујући и прашуме, које представљају врхунско станиште за животињски свет. Шуме Плитвичких језера станиште су три велика европска месоједа: Смеђег медведа, вука и риса. Многобројне врсте дјетлића и шумских сова свједоче о високом квалитету и природности станишта. У Парку је регистрирано чак 1267 различитих биљних врста од чега чак 50 врста орхидеја.

Праг (Чешка: Праг) је главни град и највећи град Чешке Републике. То је један од највећих градова централне Европе и служио је као главни град историјске регије Чешке вековима. Овај магични град мостова, катедрала, торњева златних врхова и црквених купола, огледа се у површини и свакако реком Влтавом на којој лежи више од десет векова.

Ово је град бројних споменика огромне вредности од којих је заиста сваки од њих јединствен и непоновљив. Скоро свака кућа у центру града је прича за себе, скоро у свакој улици се родила, становала или радила нека позната особа и на сваком углу је толико духа и енергије коју можете осетити само у Прагу. Праг је непоновљив и по својој модерној живости која се толико префектно уклопила у његову прошлост.

ШТА ПОСЕТИТИ У ПРАГУ?

Карлов мост, најстарији мост у граду, који је изграђен за време Карла IV. Овај мост је међу најзначајнијим знаменитостима које туристи обавезно посете. Карлов мост је понајвише упечатљив је по своја два готичка торња на сваком његовом крају. Према легенди, с Карловог моста су у реку Влтаву бацили свештеника Светог Јана Непомука па му је на том месту подигнут споменик. Ставите руку на лик овог свеца и пожелите жељу, та ће вам се жеља испунити и опет ћете се вратити у Праг. Мост је дуг 515 метара а широк 9,5 метрара и на њему се налази 30 кипова разних светаца.
Прашки Град (Пражскý Храд) – Храдчанy, је краљевски дворац који се налази километар изнад Карловг моста, на левој страни реке Влтаве, на малом брежуљку уздиже се предео Храдчанy и на њима чешки краљевски дворац Прашки град. Храдчанy су део Прага на којем се налази Прашки град. Чеси дворац зову Пражскý Храд. Почеци дворца датирају од 880 године. Од самог почетка је седиште краљевске динатсије ПÅ™емyсл. Од 14. века краљ Карло IV дрворац проширује, гради катедралу Св.Вида (Св.Вита), цео низ аристократских палата, цркве и велике зидине.
Катедрала св. Вида у Прагу једна је од најмонументалнијих катедрала средње Европе. Иако примарно грађена у готичком стилу, на њој је видљив спој стилова од готике, ренесансе, барока па до неоготике 19 века.
Златна улица - низ кућа из 16. века, саграђених између утврђења у готском стилу. Према једној верзији, куће је изградио краљ Рудолф II за 24 своја чувара, а према другој верзији овде су живели занатлије, трговци, уметници и краљеве слуге. Назив “златна” улица је добила због краљевих алхемичара и златара који су овде живели крајем 17. века.
Летњиковац Краљице Ане - прелепи летњиковац краљице Ане - Белведере, смештен у краљевском врту је најлепши и први примерак италијанске ренесансне архитектуре северно од Алпа.
Црква светог Николе - Ову изузетну барокну цркву саградио је између 1704.-1755. Килиан Диентзенхофер. Представља једну од најљепших барокних цркава у Европи.
Праг Староградски трг - Старомч›стскé нáмч›стí, се налази на десној обали Влтаве 1 км од Карловог моста. Од Карловог моста шетњом пролазите кроз Карлову улицу, препуну прелепих кућа у чијим се приземљима данас налазе бројне продавнице, галерије и ресторани. Зграда Староградске скупштине (Старомч›стскá раднице) налази се на доњој страни трга. Преко пута већнице налази се зграда у којој је кафана "Милена" посвећена Милени Јесенској љубавници Франза Кафке. Грађевина по којој је познат Праг је Орлој, то је чудесни готички торањ са астролошким сатом, који је завршен 1410 године. Сваког сата на два мала прозорчића показују се 12 апостола од којих сваки има своје значење уз кукурикање петла. Орлој је подијељен да показује астролшки календар и време. Показује 4 различита времена: старонемачко, староческо, бабилнско и звездано. У дну је календарни бројчаник који показује положај дана у односу на дан, месец и годину. На врху торња од 69 метара је проматрачница с које се пружа поглед на околину. До торња можете доћи лифтом.