Ред вожње ПРАГ до TIRANA

Праг (Чешка: Праг) је главни град и највећи град Чешке Републике. То је један од највећих градова централне Европе и служио је као главни град историјске регије Чешке вековима. Овај магични град мостова, катедрала, торњева златних врхова и црквених купола, огледа се у површини и свакако реком Влтавом на којој лежи више од десет векова.

Ово је град бројних споменика огромне вредности од којих је заиста сваки од њих јединствен и непоновљив. Скоро свака кућа у центру града је прича за себе, скоро у свакој улици се родила, становала или радила нека позната особа и на сваком углу је толико духа и енергије коју можете осетити само у Прагу. Праг је непоновљив и по својој модерној живости која се толико префектно уклопила у његову прошлост.

ШТА ПОСЕТИТИ У ПРАГУ?

Карлов мост, најстарији мост у граду, који је изграђен за време Карла IV. Овај мост је међу најзначајнијим знаменитостима које туристи обавезно посете. Карлов мост је понајвише упечатљив је по своја два готичка торња на сваком његовом крају. Према легенди, с Карловог моста су у реку Влтаву бацили свештеника Светог Јана Непомука па му је на том месту подигнут споменик. Ставите руку на лик овог свеца и пожелите жељу, та ће вам се жеља испунити и опет ћете се вратити у Праг. Мост је дуг 515 метара а широк 9,5 метрара и на њему се налази 30 кипова разних светаца.
Прашки Град (Пражскý Храд) – Храдчанy, је краљевски дворац који се налази километар изнад Карловг моста, на левој страни реке Влтаве, на малом брежуљку уздиже се предео Храдчанy и на њима чешки краљевски дворац Прашки град. Храдчанy су део Прага на којем се налази Прашки град. Чеси дворац зову Пражскý Храд. Почеци дворца датирају од 880 године. Од самог почетка је седиште краљевске динатсије ПÅ™емyсл. Од 14. века краљ Карло IV дрворац проширује, гради катедралу Св.Вида (Св.Вита), цео низ аристократских палата, цркве и велике зидине.
Катедрала св. Вида у Прагу једна је од најмонументалнијих катедрала средње Европе. Иако примарно грађена у готичком стилу, на њој је видљив спој стилова од готике, ренесансе, барока па до неоготике 19 века.
Златна улица - низ кућа из 16. века, саграђених између утврђења у готском стилу. Према једној верзији, куће је изградио краљ Рудолф II за 24 своја чувара, а према другој верзији овде су живели занатлије, трговци, уметници и краљеве слуге. Назив “златна” улица је добила због краљевих алхемичара и златара који су овде живели крајем 17. века.
Летњиковац Краљице Ане - прелепи летњиковац краљице Ане - Белведере, смештен у краљевском врту је најлепши и први примерак италијанске ренесансне архитектуре северно од Алпа.
Црква светог Николе - Ову изузетну барокну цркву саградио је између 1704.-1755. Килиан Диентзенхофер. Представља једну од најљепших барокних цркава у Европи.
Праг Староградски трг - Старомч›стскé нáмч›стí, се налази на десној обали Влтаве 1 км од Карловог моста. Од Карловог моста шетњом пролазите кроз Карлову улицу, препуну прелепих кућа у чијим се приземљима данас налазе бројне продавнице, галерије и ресторани. Зграда Староградске скупштине (Старомч›стскá раднице) налази се на доњој страни трга. Преко пута већнице налази се зграда у којој је кафана "Милена" посвећена Милени Јесенској љубавници Франза Кафке. Грађевина по којој је познат Праг је Орлој, то је чудесни готички торањ са астролошким сатом, који је завршен 1410 године. Сваког сата на два мала прозорчића показују се 12 апостола од којих сваки има своје значење уз кукурикање петла. Орлој је подијељен да показује астролшки календар и време. Показује 4 различита времена: старонемачко, староческо, бабилнско и звездано. У дну је календарни бројчаник који показује положај дана у односу на дан, месец и годину. На врху торња од 69 метара је проматрачница с које се пружа поглед на околину. До торња можете доћи лифтом.

Тирана је главни и највећи град Албаније. По званичним процијенама има око 420 хиљада становника. Основана 1614. године, а постала је главни град 1920.
Тирану је 1614. године основао османски генерал Сулејман-паша, који је изградио џамију, пекару и турско купатило и по популарном мишљењу назвао град именом Техран, у част својој војној победи код Техерана у Персији (данас Иран). Међутим, постоје и ранији помени о дворцу у планини Дајти, по имену Тиркан, у шестом веку, у списима једног византијског историчара.
Још један помен овог региона, у венецијанским списима, назива овај регион његовим данашњим именом. Ови списи датирају око 1412. године. Мали град је изабран за привремену престоницу Албаније (као компромис између Јужне и Северне Албаније) од стране привремене владе, јануара 1920. Новембра 1944, комунистичка влада Енвера Хоџе је успостављена у Тирани  након што је 17. новембра ослобођена од њемачке окупације.
Градско становништво, које је процењено на само 12 хиљада 1910. године је порасло на 30 хиљада на попису 1930. године и чак 60 хиљада 1945. упркос годинама стране окупације и рата. Током 1950-их, Тирана је доживела период изразитог индустријског раста, уз пораст броја становника на 137 хиљада 1960. године. Касних 1990-их, Тирана доживљава најбржи прилив становника, јер су се Албанци са севера земље у великом броју селили у престоницу у нади за бољи живот.
По завршетку владавине Енвера Хоџе, последњег диктатора у овом делу Европе, почињу бољи дани за Тирану. Град, који је до тада био затворен и веома изолован, полако почиње да се отвара према другим земљама.
Године 2004, Еди Рама, тадашњи градоначелник Тиране, добија награду за најбољег градоначелника света. Многи се слажу да је томе допринела његова визија Тиране као ведрог града и пројекат мењања градских фасада, за нечији укус можда и дречавим, те неусклађеним бојама, али очигледно одлично прихваћеним од стране страних медија те самих становника главног албанског града.
Узрок овако драстичним променама је било сивило које је владало у Тирани до прије Раминог доласка, јер је град за време Енвера Хоџе био изузетно запуштен, те су све зграде у граду или изгубиле фасаду, или је фасада посивила, а то је утицало на опште расположење у граду. Међутим, проблем који се јавља у задње време је тај да и нове фасаде отпадају са старих зграда због дотрајалости. Зато је градска управа кренула у генерално реновирање града, те израду нових просторних и урбанистичких планова, са намјером да све старе зграде у будућности замени новим, не напуштајући идеју ведрих боја.
Упркос проблемима у Тирани је видан напредак. Започета је и изградња првих правих туристичких атракција попут једне од дужих жичара у Европи, којом се може стићи до другог по висини врха у непосредној близини Тиране. Сама жичара је завршена али још увек недостају квалитетни пратећи садржаји. Додатна атракција је и ротирајући ресторан на врху највише зграде. Нажалост потенцијали и постојеће атракције још нису валоризоване.