Ред вожње

ПРАГ

АЛЕКСИНАЦ

ПРАГ АЛЕКСИНАЦ
АЛЕКСИНАЦ ПРАГ

Ред вожње ПРАГ до АЛЕКСИНАЦ

Погледај ред вожње

О станици ПРАГ

Праг (Чешка: Праг) је главни град и највећи град Чешке Републике. То је један од највећих градова централне Европе и служио је као главни град историјске регије Чешке вековима. Овај магични град мостова, катедрала, торњева златних врхова и црквених купола, огледа се у површини и свакако реком Влтавом на којој лежи више од десет векова.

Ово је град бројних споменика огромне вредности од којих је заиста сваки од њих јединствен и непоновљив. Скоро свака кућа у центру града је прича за себе, скоро у свакој улици се родила, становала или радила нека позната особа и на сваком углу је толико духа и енергије коју можете осетити само у Прагу. Праг је непоновљив и по својој модерној живости која се толико префектно уклопила у његову прошлост.

ШТА ПОСЕТИТИ У ПРАГУ?

Карлов мост, најстарији мост у граду, који је изграђен за време Карла IV. Овај мост је међу најзначајнијим знаменитостима које туристи обавезно посете. Карлов мост је понајвише упечатљив је по своја два готичка торња на сваком његовом крају. Према легенди, с Карловог моста су у реку Влтаву бацили свештеника Светог Јана Непомука па му је на том месту подигнут споменик. Ставите руку на лик овог свеца и пожелите жељу, та ће вам се жеља испунити и опет ћете се вратити у Праг. Мост је дуг 515 метара а широк 9,5 метрара и на њему се налази 30 кипова разних светаца.
Прашки Град (Пражскý Храд) – Храдчанy, је краљевски дворац који се налази километар изнад Карловг моста, на левој страни реке Влтаве, на малом брежуљку уздиже се предео Храдчанy и на њима чешки краљевски дворац Прашки град. Храдчанy су део Прага на којем се налази Прашки град. Чеси дворац зову Пражскý Храд. Почеци дворца датирају од 880 године. Од самог почетка је седиште краљевске динатсије ПÅ™емyсл. Од 14. века краљ Карло IV дрворац проширује, гради катедралу Св.Вида (Св.Вита), цео низ аристократских палата, цркве и велике зидине.
Катедрала св. Вида у Прагу једна је од најмонументалнијих катедрала средње Европе. Иако примарно грађена у готичком стилу, на њој је видљив спој стилова од готике, ренесансе, барока па до неоготике 19 века.
Златна улица - низ кућа из 16. века, саграђених између утврђења у готском стилу. Према једној верзији, куће је изградио краљ Рудолф II за 24 своја чувара, а према другој верзији овде су живели занатлије, трговци, уметници и краљеве слуге. Назив “златна” улица је добила због краљевих алхемичара и златара који су овде живели крајем 17. века.
Летњиковац Краљице Ане - прелепи летњиковац краљице Ане - Белведере, смештен у краљевском врту је најлепши и први примерак италијанске ренесансне архитектуре северно од Алпа.
Црква светог Николе - Ову изузетну барокну цркву саградио је између 1704.-1755. Килиан Диентзенхофер. Представља једну од најљепших барокних цркава у Европи.
Праг Староградски трг - Старомч›стскé нáмч›стí, се налази на десној обали Влтаве 1 км од Карловог моста. Од Карловог моста шетњом пролазите кроз Карлову улицу, препуну прелепих кућа у чијим се приземљима данас налазе бројне продавнице, галерије и ресторани. Зграда Староградске скупштине (Старомч›стскá раднице) налази се на доњој страни трга. Преко пута већнице налази се зграда у којој је кафана "Милена" посвећена Милени Јесенској љубавници Франза Кафке. Грађевина по којој је познат Праг је Орлој, то је чудесни готички торањ са астролошким сатом, који је завршен 1410 године. Сваког сата на два мала прозорчића показују се 12 апостола од којих сваки има своје значење уз кукурикање петла. Орлој је подијељен да показује астролшки календар и време. Показује 4 различита времена: старонемачко, староческо, бабилнско и звездано. У дну је календарни бројчаник који показује положај дана у односу на дан, месец и годину. На врху торња од 69 метара је проматрачница с које се пружа поглед на околину. До торња можете доћи лифтом.

О дестинацији АЛЕКСИНАЦ

Алексинац је град у Србији и седиште општине у Нишавском округу. Према попису из 2022. године, има око 14.590 становника. Алексинац се налази 30 километара од Ниша, северно, на аутопуту за Београд, али је мање познато да се налази на раскрсници 2 друга главна пута, од којих један води из североисточне Србије и Сокобање преко Алексинца до Топлице; други пут води из источне Србије преко Алексинца, па даље ка Крушевцу и западној Србији.
 
Почев од 16. века имамо податке о Алексинцу и већини околних насеља. Најстарији податак налази се у дефтеру за Крушевачки санџак, број 55, писаном 1516. године. Из њега закључујемо да су готово сва садашња насеља на тој територији, као и сам Алексинац, средњовековног порекла.
 
У прошлости је од великог значаја за развој Алексиначког краја било то што је кроз њега пролазио Цариградски друм, са којег се одвајао пут за Сокобању и Књажевац. Цариградски друм је превозио робу из Турске у средњу Европу, па га је кнез Милош темељно поправљао и одржавао.
 
Данас пољопривредно земљиште заузима чак 64% територије града, а око 60% домаћинстава се бави пољопривредном производњом. Са овим процентом, Алексиначки крај се сматра високо развијеним пољопривредним регионом. Већина индустријских предузећа је затворена због дубоке финансијске кризе. Нека предузећа су приватизована, док друга чекају реконструкцију. Индустрија је концентрисана у самом граду и у Алексиначком руднику.
 
Природна лепота Алексинца огледа се у изванредној разноликости предела где се смењују питомe долине, густе шуме, пространи пашњаци и високи стеновити врхови, тако да подручје ове општине има све услове за развој сеоског туризма.
 
Град има Центар за културу и уметност, аматерско позориште, музичку школу, Музеј локалне историје и добро опремљену јавну библиотеку. Алексинац је одувек био гостољубив и отворен град. Са парком Брђанка, у коме се налази споменик руским добровољцима погинулим у рату 1876. године, и Руском црквом у селу Горњи Адровац, изграђеном на месту погибије пуковника Рајевског, руског добровољца који је погинуо борећи се против Турака 20. августа 1876. године, затим са Бованским језером, са два средњовековна манастира, у Липовцу и у селу Прасковче, Алексинац представља значајну туристичку дестинацију у овом делу Србије. Сеоски туризам се негује у селима Радевац, Липовац и Горњи Адровац, где су изграђени смештајни капацитети и прилагођени како би туристима пружили потпуни комфор. У овим селима туристи могу да се упознају са традиционалним и готово заборављеним занимањима и занатима, да припремају традиционална јела... Према подацима Туристичко-спортске организације општине Алексинац, туристи који посећују град показују највеће интересовање за посету историјским споменицима, црквама и манастирима, такозвани верски туризам.
 
Кафићи
Кафе Рестарт, Дом, Вавилон, План Б, New pressing, Барон.
 
Ресторани
Тиха ноћ, Златно ћоше плус, Искра, Оаза, Морава
 
 
Манифестације
Ал Рок Фест, Такмичење хармоникаша, Меморијал „Сања Павловић“, Фестивал хорова, оркестара и камерних ансамбала општине Алексинац
 
 
Смештај
Популарни хотели и мотели
Вила Власта, Алексинац центар-Војислав Ерор, Алексинац центар, Сеоско туристичко газдинство Стојковић, Бовански Видиковац
 
 
Шопинг
Тржни центар МОДА, Робна кућа Ђорђевић, Балектра Алексинац
 
 
 
Важни телефони
Дом здравља 018 804-167
 
Апотека 018 804-015
 
Аутобуска станица 018 804-535
 
Полицијска станица 018 4101-660
 
Добровољна ватрогасна јединица 018 804-239
 
Хитна помоћ 018 804-366

Детаљи релације

Полазиште

ПРАГ

Одредиште

АЛЕКСИНАЦ

Ми користимо колачиће да бисмо побољшали ваше корисничко искуство на нашем веб сајту. Кориштењем нашег веб сајта прихватате употребу колачића.