Ред вожње ПРАГ до БЕЧ

Праг (Чешка: Праг) је главни град и највећи град Чешке Републике. То је један од највећих градова централне Европе и служио је као главни град историјске регије Чешке вековима. Овај магични град мостова, катедрала, торњева златних врхова и црквених купола, огледа се у површини и свакако реком Влтавом на којој лежи више од десет векова.

Ово је град бројних споменика огромне вредности од којих је заиста сваки од њих јединствен и непоновљив. Скоро свака кућа у центру града је прича за себе, скоро у свакој улици се родила, становала или радила нека позната особа и на сваком углу је толико духа и енергије коју можете осетити само у Прагу. Праг је непоновљив и по својој модерној живости која се толико префектно уклопила у његову прошлост.

ШТА ПОСЕТИТИ У ПРАГУ?

Карлов мост, најстарији мост у граду, који је изграђен за време Карла IV. Овај мост је међу најзначајнијим знаменитостима које туристи обавезно посете. Карлов мост је понајвише упечатљив је по своја два готичка торња на сваком његовом крају. Према легенди, с Карловог моста су у реку Влтаву бацили свештеника Светог Јана Непомука па му је на том месту подигнут споменик. Ставите руку на лик овог свеца и пожелите жељу, та ће вам се жеља испунити и опет ћете се вратити у Праг. Мост је дуг 515 метара а широк 9,5 метрара и на њему се налази 30 кипова разних светаца.
Прашки Град (Пражскý Храд) – Храдчанy, је краљевски дворац који се налази километар изнад Карловг моста, на левој страни реке Влтаве, на малом брежуљку уздиже се предео Храдчанy и на њима чешки краљевски дворац Прашки град. Храдчанy су део Прага на којем се налази Прашки град. Чеси дворац зову Пражскý Храд. Почеци дворца датирају од 880 године. Од самог почетка је седиште краљевске динатсије ПÅ™емyсл. Од 14. века краљ Карло IV дрворац проширује, гради катедралу Св.Вида (Св.Вита), цео низ аристократских палата, цркве и велике зидине.
Катедрала св. Вида у Прагу једна је од најмонументалнијих катедрала средње Европе. Иако примарно грађена у готичком стилу, на њој је видљив спој стилова од готике, ренесансе, барока па до неоготике 19 века.
Златна улица - низ кућа из 16. века, саграђених између утврђења у готском стилу. Према једној верзији, куће је изградио краљ Рудолф II за 24 своја чувара, а према другој верзији овде су живели занатлије, трговци, уметници и краљеве слуге. Назив “златна” улица је добила због краљевих алхемичара и златара који су овде живели крајем 17. века.
Летњиковац Краљице Ане - прелепи летњиковац краљице Ане - Белведере, смештен у краљевском врту је најлепши и први примерак италијанске ренесансне архитектуре северно од Алпа.
Црква светог Николе - Ову изузетну барокну цркву саградио је између 1704.-1755. Килиан Диентзенхофер. Представља једну од најљепших барокних цркава у Европи.
Праг Староградски трг - Старомч›стскé нáмч›стí, се налази на десној обали Влтаве 1 км од Карловог моста. Од Карловог моста шетњом пролазите кроз Карлову улицу, препуну прелепих кућа у чијим се приземљима данас налазе бројне продавнице, галерије и ресторани. Зграда Староградске скупштине (Старомч›стскá раднице) налази се на доњој страни трга. Преко пута већнице налази се зграда у којој је кафана "Милена" посвећена Милени Јесенској љубавници Франза Кафке. Грађевина по којој је познат Праг је Орлој, то је чудесни готички торањ са астролошким сатом, који је завршен 1410 године. Сваког сата на два мала прозорчића показују се 12 апостола од којих сваки има своје значење уз кукурикање петла. Орлој је подијељен да показује астролшки календар и време. Показује 4 различита времена: старонемачко, староческо, бабилнско и звездано. У дну је календарни бројчаник који показује положај дана у односу на дан, месец и годину. На врху торња од 69 метара је проматрачница с које се пружа поглед на околину. До торња можете доћи лифтом.

Беч је главни град и уједно једна од савезних држава Аустрије. Беч је 10. највећи град Европске уније, далеко највећи град Аустрије и њено политичко, економско и културно средиште.

Лежи на Дунаву у најисточнијем дијелу Аустрије, недалеко од границе са Словачком, Мађарском и Чешком. Историја Беча почиње прије око четири миленијума, чиме се подручје града сврстава међу најстарије људске насеобине на свијету, на раскршћу путних праваца сјевер-југ, повезујући Балтик са Јадраном, и запад-исток, повезујући западну Европу са Балканом и даље Азијом. Био је сједиште императора Светог римског царства, главни град Аустријског царства, те Аустроугарске монархије када је и достигао свој врхунац крајем XIX вијека и са око два милиона становника представљао четврти град по величини на свијету (послије Лондона, Париза и Њујорка), културно средиште, луку, индустријски и трговачки центар.

Беч је одувијек представљао раскрсницу путева између запада и истока, правцем Дунава између централне и југоисточне Европе, и на рути најстарије европске трасе између југа и сјевера, на Путу ћилибара. Овакав положај града погодовао је првенствено развоју трговине и путне инфраструктуре, а потом и не мање значајним културним утицајима и приливу становништва из разних региона Европе.

Град носи и епитет музичке престонице свијета у којој су живјели и стварали композитори као што су Моцарт и Бетовен и једног од најзначајнијих културних центара старог континента.

На основу студије консултантске фирме за људске ресурсе Мерцер о квалитету живота у свјетским метрополама Беч је 2015. проглашен најбољим градом за живот на свијету.

Период барока и класицизма

XVIII вијек био је златно доба за грађевинарство и изградњу, период успона и процвата Беча. Дошло је до потпуне реконструкције грађевина и градских цјелина у стилу барока, те су тако изграђени многобројни дворци и палате за племиће од којих су најпознатије палата Шенбрун, Лихтенштајн, Шварценберг као и Белведере, раскошна палата саграђена за аустријског принца Еугена Савојског.

Са процватом града и градског живота, Беч је убрзо постао и један од најважнијих културних центара Европе, највише на пољу класичне музике чији су најзначајнији представници Јозеф Хајдн, Волфганг Амадеус Моцарт, Лудвиг ван Бетовен и Франц Шуберт.

Од 1804. године Беч је главни град новоуспостављеног Аустријског царства (1804—1864), да би у њему 1806. године било проглашено укидање Светог рисмог цартсва. Након пада Наполеона, у Бечу је 1814/1815. одржан чувени Бечки конгрес којим је успостављена нова политичка мапа Европе.

Култура

Умјетност и култура имају дугу традицију у Бечу. Посебну вриједност и међунарни значај има културно стваралаштво на пољу музике чији су утемељитељи били свјетски познати композитори и музичари. У свјетским размјерама познати су Бечки валцер, Хор бечких дjечака, традиционалне музичке манифестације као што је Новогодшњи концерт бечке филхармоније, бечки балови, као и многобројна културна здања попут Опере и многобројних градских позоришта, галерија и музеја. Беч је познат и на пољу литерарног стваралаштва, алтернативних форми културног изражавања, боемству, традиционалној кухињи и многобројним кафеима.

Важни правци, тј. културни кругови и институције у граду били су Бечка школа музике (прва), Друга бечка школа музике, Бечки круг филозофа, Бечка литерарна група, Бечка школа фантастичног реализма у сликарству и Аустријска школа економиста.

Беч важи за свјетски главни град музике јер су у њему радили и вијековима стварали композитори који су дали пресудан печат свјетској музичкој сцени, прије свега на пољу класичне музике. Најпознатији представници из групе бечких класичара (1780—1827) су Јозеф Хајдн, Волфганг Амадеус Моцарт, Лудвиг ван Бетовен, Франц Шуберт, Франц Лист, Јоханес Брамс, Јохан Штраус (млађи), Јохан Штраус (старији), Густав Малер као и чланови Друге бечке школе почетком XX вијека Арнолд Шенберг, Антон Веберн, Албан Берг и Ернст Кренек.

Оркестар Бечке филхармоније, коме прилазе и чланови ансамбла Државне опере, проглашен је 2006. године најбољим европским оркестарским саставом по мишљењу међународних музичких стручњака. Од 2001. године културно-историјско језгро Беча је на листи центара културне баштине од посебног значаја и под заштитом Унеска.

Музеји

Историјски најзначајнији музејски експонати данас се чувају у здању Хофбурга. Међу најзначајнијима су ризница Хабсбуршке династије, дио читаве колекције сабраних експоната од прворазредног значаја међу којима се истиче круна Светог римског царства и царска круна Аустријског царства. Овђе се налази и Сиси-музеј, посвећен аустријској царици Елизабети и Национална библиотека Аустрије.

Чувена Албертина припада такође дворском комплексу Хофбурга. Овај музеј обухвата импозантну збирку графика са око 65 хиљада цртежа и више од милион графика што је чини највећом на свијету. У новом дијелу комплекса Хофбурга налази се Ефески музеј који предстваља део Музеја историје умјетности, колекција старих музичких инструмената као и збирка дворских ловачких трофеја.

Бечки Кварт музеја представља један од највећих културних, музејских комплекса на свијету. Он обухвата Музеј модерне умјетности (МУМОК), Леополдов музеј у коме се налази импозантна збирка ђела Егона Шилеа поред колекција ђела из доба Бечког сецесионизма, модерне и аустријског експресионизма (Густав Климт, Оскар Кокошка и други), Галерија умјетности, Архитектонски музеј, Кварт плеса и игара, Атеље 21 и Ђечји музеј Зоом