Ред вожње ПРАГ до ЉУБЉАНА

Праг (Чешка: Праг) је главни град и највећи град Чешке Републике. То је један од највећих градова централне Европе и служио је као главни град историјске регије Чешке вековима. Овај магични град мостова, катедрала, торњева златних врхова и црквених купола, огледа се у површини и свакако реком Влтавом на којој лежи више од десет векова.

Ово је град бројних споменика огромне вредности од којих је заиста сваки од њих јединствен и непоновљив. Скоро свака кућа у центру града је прича за себе, скоро у свакој улици се родила, становала или радила нека позната особа и на сваком углу је толико духа и енергије коју можете осетити само у Прагу. Праг је непоновљив и по својој модерној живости која се толико префектно уклопила у његову прошлост.

ШТА ПОСЕТИТИ У ПРАГУ?

Карлов мост, најстарији мост у граду, који је изграђен за време Карла IV. Овај мост је међу најзначајнијим знаменитостима које туристи обавезно посете. Карлов мост је понајвише упечатљив је по своја два готичка торња на сваком његовом крају. Према легенди, с Карловог моста су у реку Влтаву бацили свештеника Светог Јана Непомука па му је на том месту подигнут споменик. Ставите руку на лик овог свеца и пожелите жељу, та ће вам се жеља испунити и опет ћете се вратити у Праг. Мост је дуг 515 метара а широк 9,5 метрара и на њему се налази 30 кипова разних светаца.
Прашки Град (Пражскý Храд) – Храдчанy, је краљевски дворац који се налази километар изнад Карловг моста, на левој страни реке Влтаве, на малом брежуљку уздиже се предео Храдчанy и на њима чешки краљевски дворац Прашки град. Храдчанy су део Прага на којем се налази Прашки град. Чеси дворац зову Пражскý Храд. Почеци дворца датирају од 880 године. Од самог почетка је седиште краљевске динатсије ПÅ™емyсл. Од 14. века краљ Карло IV дрворац проширује, гради катедралу Св.Вида (Св.Вита), цео низ аристократских палата, цркве и велике зидине.
Катедрала св. Вида у Прагу једна је од најмонументалнијих катедрала средње Европе. Иако примарно грађена у готичком стилу, на њој је видљив спој стилова од готике, ренесансе, барока па до неоготике 19 века.
Златна улица - низ кућа из 16. века, саграђених између утврђења у готском стилу. Према једној верзији, куће је изградио краљ Рудолф II за 24 своја чувара, а према другој верзији овде су живели занатлије, трговци, уметници и краљеве слуге. Назив “златна” улица је добила због краљевих алхемичара и златара који су овде живели крајем 17. века.
Летњиковац Краљице Ане - прелепи летњиковац краљице Ане - Белведере, смештен у краљевском врту је најлепши и први примерак италијанске ренесансне архитектуре северно од Алпа.
Црква светог Николе - Ову изузетну барокну цркву саградио је између 1704.-1755. Килиан Диентзенхофер. Представља једну од најљепших барокних цркава у Европи.
Праг Староградски трг - Старомч›стскé нáмч›стí, се налази на десној обали Влтаве 1 км од Карловог моста. Од Карловог моста шетњом пролазите кроз Карлову улицу, препуну прелепих кућа у чијим се приземљима данас налазе бројне продавнице, галерије и ресторани. Зграда Староградске скупштине (Старомч›стскá раднице) налази се на доњој страни трга. Преко пута већнице налази се зграда у којој је кафана "Милена" посвећена Милени Јесенској љубавници Франза Кафке. Грађевина по којој је познат Праг је Орлој, то је чудесни готички торањ са астролошким сатом, који је завршен 1410 године. Сваког сата на два мала прозорчића показују се 12 апостола од којих сваки има своје значење уз кукурикање петла. Орлој је подијељен да показује астролшки календар и време. Показује 4 различита времена: старонемачко, староческо, бабилнско и звездано. У дну је календарни бројчаник који показује положај дана у односу на дан, месец и годину. На врху торња од 69 метара је проматрачница с које се пружа поглед на околину. До торња можете доћи лифтом.

Љубљана (немачки: Лаибацх, италијански: Лубиана) је главни и највећи град Словеније.  Градска општина Љубљана једна је од 11 градских општина у земљи.
Град лежи на реци Љубљаници, приближно 10 км од улива у Саву. Историчари се не слажу о извору имена Љубљана. По мишљењу неких извор треба тражити у речи љубљена, други сматрају да је у питању старо божанство Лабурус, трећи тврде да је реч дошла из латинског израза за реку која поплављује, алувиана. Неки пак мисле да потИче од њемачког Лаубацх – млачни поток.
Римска насеобина Емона (Цолониа Емона (Аемона) Иулиа трибу Цлаудиа) настала је године 15. наше ере. Љубљана се први пут помиње под данашњим именом 1144. (као Лаибацх) и 1146. (Луњигана). Године 1220. добила је права града, а 1335. заједно с остатком Крањске дошла у посед Хабсбурговаца. У 1461. постала је седиште бискупије те се у касном средњем веку развила у културно средиште Словенаца. Хабсбуршка владавина била је прекинута само у раздобљу 1809. – 1813. када је Љубљана била главни град француских Илирских провинција. Године 1821. град је био домаћин Љубљанског конгреса.
После распада Аустро-Угарске 1918. Љубљана је заједно с већим делом словенских земаља ушла у састав Краљевине СХС. Новом административном поделом 1929. постала је главни град Дравске бановине, а након Другог светског рата главни град југославенске Социјалистичке Републике Словеније. Улогу главног града је задржала и након осамостаљења Словеније 1991.
У Љубљани се налази приближно 30 хектара паркова. Највећи део те површине заузима парк Тиволи с површином од 17,5 ха, осталу површину дели 28 мањих паркова.
Љубљана има и ботаничку башту, основану 1810. године, која је најстарија словенска институција с непрекидним деловањем.