Ред вожње ПРИШТИНА до СЈЕНИЦА

Приштина (на албанском језику: Присхтина) је највећи град на Косову. Приштина је управни, културни, образовни и привредни центар.
Број становника у Приштини креће се око 200.000, док шире градско подручје броји око 470.000 становника. Етничку већину чине Албанци, док су мањине Срби, Бошњаци, Роми и Турци. Приштина има свој универзитет и међународни аеродром.
Површина коју Приштина заузима је 230 км². Налази се на североисточном делу Косова близу планине Гољак. Из Приштине се врло добро види Шар Планина, која се налази неколико километара јужно од Приштине. Град се налази уз мање градове Обилић и Косово Поље. Такође, неколико километара јужно од града се налази и језеро Бадовац.
Приштина је раскрсница четири државне цесте које се пружају према Призрену на истоку (и даље према граници са Албанијом), северу према Косовској Митровици (и даље према граници са Србијом), те две цесте према југу - једна према главном граду Република Македоније Скопљу, а друга према Прешеву, граду на крајњем југу Србије. Аутопут број 7 који је већим делом изграђен и повезиваће Приштину са Призреном,  улазиће у град са његове западне стране.

Сјеница се налази на западу Санџака (Рашка област).

Налази се на путу Нови Пазар - Сјеница - Нова Варош који спаја Ибарску магистралу са Златиборском магистралом па има добре саобраћајне везе са истоком и западом Рашке области. У околини Сјенице налазе се веће планине Јадовник (1734 мнв), Златар (1627 мнв), Гиљева (1617 мнв), Јавор (1520 мнв) и Голија (1833 мнв).

Сјеница је и у Европи позната као веома хладан крај, па се у зимским данима често убраја у најхладнија места Европе. Комплекс Сјеничко-пештерске висоравни је претежно планинског карактера.

Сјеница се први пут помиње 1253. године као место на дубровачком путу, где су пристајали и плаћали царину дубровачки трговци.

Од познатијих привредних организација ту су: Фабрика ластекса и женске модне конфекције „Весна“, Рудник угља „Штаваљ“, Пољопривредно-шумарски комбинат „Пештер“ који се бави ратарском и сточарском производњом, откупом пољопривредних производа. 

Пештерска висораван је познатa по својим предиспозицијама за одгој оваца и говеда, од којих се производи веома укусан и цењен „сјенички“ сир и качкаваљ.