Ред вожње ПРИШТИНА до БИЈЕЛО ПОЉЕ

Приштина (на албанском језику: Присхтина) је највећи град на Косову. Приштина је управни, културни, образовни и привредни центар.
Број становника у Приштини креће се око 200.000, док шире градско подручје броји око 470.000 становника. Етничку већину чине Албанци, док су мањине Срби, Бошњаци, Роми и Турци. Приштина има свој универзитет и међународни аеродром.
Површина коју Приштина заузима је 230 км². Налази се на североисточном делу Косова близу планине Гољак. Из Приштине се врло добро види Шар Планина, која се налази неколико километара јужно од Приштине. Град се налази уз мање градове Обилић и Косово Поље. Такође, неколико километара јужно од града се налази и језеро Бадовац.
Приштина је раскрсница четири државне цесте које се пружају према Призрену на истоку (и даље према граници са Албанијом), северу према Косовској Митровици (и даље према граници са Србијом), те две цесте према југу - једна према главном граду Република Македоније Скопљу, а друга према Прешеву, граду на крајњем југу Србије. Аутопут број 7 који је већим делом изграђен и повезиваће Приштину са Призреном,  улазиће у град са његове западне стране.

Бијело Поље се налази у долини коју пресеца планинска река Лим. Некада је то заиста било поље, с пролећа прекривено цветовима беле раде, цвета који је и пољу и тамошњем насељу одредио име – Бијело Поље. То је и значење турске речи  Аково за варош, некада познату станицу Дубровачких каравана, која се звала Никољ–пазар.
Од свих градова на северу Црне Горе, Бијело Поље има најповољнији географски положај. Налази се на раскрсници важних путева: на прузи Београд–Бар, на магистрали која од Београда води према мору, добре су везе Бијелог Поља и према Пљевљима и Жабљаку, уз кањон Таре, према Беранама, Плаву и Рожајама и даље Ибарском магистралом према Србији.
Судећи по археолошким налазима на самом подручју града, могуће је говорити о постојању једне римске насеобине на обали Лима, у непосредној близини данашњег центра Бијелог Поља. У насељу Прушка пронађен је бакарни римски новчић цара Пробуса из друге  половине 2. века. На локалитету латинског гробља постојале су надгробне плоче из времена 2. до 3. века н. е. Негде пред Други светски рат, откривен је на овом локалитету жртвеник са натписом од чврстог белог камена, подигнут римском божанству Херкулу. Овај жртвеник се данас чува у цркви Светог Николе у Никољцу. Вероватно је на подручју Бијелог Поља у доба Римљана постојао град (Муниципијум) са одређеном самоуправом.
У општини Бијело Поље,због расељавања, данас  живи  15883 становника, по попису из 2003 године.