Ред вожње ПРИШТИНА до РУМА

Приштина (на албанском језику: Присхтина) је највећи град на Косову. Приштина је управни, културни, образовни и привредни центар.
Број становника у Приштини креће се око 200.000, док шире градско подручје броји око 470.000 становника. Етничку већину чине Албанци, док су мањине Срби, Бошњаци, Роми и Турци. Приштина има свој универзитет и међународни аеродром.
Површина коју Приштина заузима је 230 км². Налази се на североисточном делу Косова близу планине Гољак. Из Приштине се врло добро види Шар Планина, која се налази неколико километара јужно од Приштине. Град се налази уз мање градове Обилић и Косово Поље. Такође, неколико километара јужно од града се налази и језеро Бадовац.
Приштина је раскрсница четири државне цесте које се пружају према Призрену на истоку (и даље према граници са Албанијом), северу према Косовској Митровици (и даље према граници са Србијом), те две цесте према југу - једна према главном граду Република Македоније Скопљу, а друга према Прешеву, граду на крајњем југу Србије. Аутопут број 7 који је већим делом изграђен и повезиваће Приштину са Призреном,  улазиће у град са његове западне стране.

Рума је градско насеље у Србији у општини Рума у Сремском округу. 

Питање значења имена Рума за сада није решено. Највероватније се ради речи оријенталног порекла која је у ове крајеве дошла са Турцима, али се не искључује и могућност да датира из још старијих времена.

Рума се налази у близини јужних обронака Фрушке горе, на надморској висини од 111 метара. Карактеришу је равничарска конфигурација терена, плодна земља и питоми пејзажи централног Срема.

Недостатак већег воденог тока успешно су надокнађивала три румска потока (Борковачки, Кудошки и Јеленачки), који су нашли место и у грбу града, а почетком седамдесетих година је у непосредној близини Руме изграђено и вештачко Борковачко језеро, које се акумулира из истоименог потока.

Културни живот у граду се одвија под окриљем неколико установа културе. У Културном центру, Завичајном музеју и Градској библиотеци се редовно одржавају биоскопске и позоришне представе, концерти, промоције књига, ликовне изложбе и друге културне манифестације међу којима је најзначајнија Фестивал музичких друштава Војводине.

Најзначајнију улогу у културно — уметничком животу младих у Руми игра Омладински савет Руме. То је савез организација које се баве младима: Одред извиђача Рума, Градско позориште Рума, Књижевна омладина општине Рума, Друштво за борбу против рака општине Рума и Удружење ликовних стваралаца општине Рума.

Највећи број становништва је запослен у индустрији и пољопривреди. Као традиционално пољопривредни регион Рума и данас поседује солидну основу за развој ове делатности, било кроз индивидуални сектор, било кроз одговарајуће индустријске гране (прехрамбена, кожарска, дрвна, индустрија пољопривредне пнеуматике).

Рума, такође, има и дугу традицију у трговини, а у том погледу је свакако најпознатији румски вашар који се одржава сваког трећег у месецу. Нажалост, занатство, које је некада такође било заштитни знак Руме, постепено замире и пресељава се у историју.