Ред вожње ПРОЛОМ БАЊА до АЛЕКСИНАЦ

О релацији

Autobus od PROLOM BANJA do ALEKSINAC ne prolazi kroz druge gradove ili veća značajna mjesta. Na ovoj relaciji postoji samo jedan polazak. Dužina puta je oko 119 km. Prosječno trajanje putovanja po redu vožnje je 03 sata i 00 min.
Prtljag se obično plaća po torbi na svim polascima u zavisnosti od prevoznika. Na linijama saobraćaju autobusi visoke i srednje turističke klase dok na kraćim relacijama neki prevoznici organizuju putovanje turističkim kombijima ili malim autobusima.
Red vožnje PROLOM BANJA - ALEKSINAC postoji za sljedeće dane:
ponedjeljak
utorak
srijeda
četvrtak
petak
subota
nedjelja

О станици ПРОЛОМ БАЊА

Пролом се налази на југу Србије на путу Ниш— Подујево -Приштина, 85km од Ниша и 23 km југоисточно од Куршумлије.Налази се на северозападним обронцима планине Радан , на 550 до 668 m надморске висине.

После Првог светског рата почиње озбиљније коришћење топлих извора. Пролом и особине лековитих вода се помињу у новинама 1940. године када се наводи бројка од око 2000 посетилаца годишње. Од 1956. године број гостију се знатно повећава, а од 1961. године организацију прихвата и лечења гостију преузима Планинка из Куршумлије. Хотел Радан подигнут је 1968. године и имао је 28 лежаја. Већ 1976. године се дограђује депанданс са још 128 лежаја. Године 1982. хотел је проширен и дограђен, а у то време је геоистражним бушењем добијено око 11 литара лековите воде у секунди (температуре 29 °C). Године 1989. саграђен је други депанданс са 270 лежаја и терапијски блок као и део са базеном. Сада је хотел опремљен савременом опремом за смештај, дијагностику, лечење, терапију и рекреацију. Поред хотела са рестораном у бањи постоји већи број кућа са приватним смештајем за госте, неколико продавница мешовите робе и више ресторана.

Према званичним подацима Пролом вода се користи за лечење: Болести бубрега и мокраћних путева, Болести органа за варење, Болести коже, Болести крвних судова, Ванзглобног реуматизма.

Пролом вода припада водама високих балнеолошких вредности. Главне балнеолошке вредности воде су алкалитет, присуство озона и силицијумске киселине уз мало учешће флуора.

О дестинацији АЛЕКСИНАЦ

Алексинац је град у Србији и седиште општине у Нишавском округу. Према попису из 2022. године, има око 14.590 становника. Алексинац се налази 30 километара од Ниша, северно, на аутопуту за Београд, али је мање познато да се налази на раскрсници 2 друга главна пута, од којих један води из североисточне Србије и Сокобање преко Алексинца до Топлице; други пут води из источне Србије преко Алексинца, па даље ка Крушевцу и западној Србији.

Почев од 16. века имамо податке о Алексинцу и већини околних насеља. Најстарији податак налази се у дефтеру за Крушевачки санџак, број 55, писаном 1516. године. Из њега закључујемо да су готово сва садашња насеља на тој територији, као и сам Алексинац, средњовековног порекла.

У прошлости је од великог значаја за развој Алексиначког краја било то што је кроз њега пролазио Цариградски друм, са којег се одвајао пут за Сокобању и Књажевац. Цариградски друм је превозио робу из Турске у средњу Европу, па га је кнез Милош темељно поправљао и одржавао.

Данас пољопривредно земљиште заузима чак 64% територије града, а око 60% домаћинстава се бави пољопривредном производњом. Са овим процентом, Алексиначки крај се сматра високо развијеним пољопривредним регионом. Већина индустријских предузећа је затворена због дубоке финансијске кризе. Нека предузећа су приватизована, док друга чекају реконструкцију. Индустрија је концентрисана у самом граду и у Алексиначком руднику.

Природна лепота Алексинца огледа се у изванредној разноликости предела где се смењују питомe долине, густе шуме, пространи пашњаци и високи стеновити врхови, тако да подручје ове општине има све услове за развој сеоског туризма.

Град има Центар за културу и уметност, аматерско позориште, музичку школу, Музеј локалне историје и добро опремљену јавну библиотеку. Алексинац је одувек био гостољубив и отворен град. Са парком Брђанка, у коме се налази споменик руским добровољцима погинулим у рату 1876. године, и Руском црквом у селу Горњи Адровац, изграђеном на месту погибије пуковника Рајевског, руског добровољца који је погинуо борећи се против Турака 20. августа 1876. године, затим са Бованским језером, са два средњовековна манастира, у Липовцу и у селу Прасковче, Алексинац представља значајну туристичку дестинацију у овом делу Србије. Сеоски туризам се негује у селима Радевац, Липовац и Горњи Адровац, где су изграђени смештајни капацитети и прилагођени како би туристима пружили потпуни комфор. У овим селима туристи могу да се упознају са традиционалним и готово заборављеним занимањима и занатима, да припремају традиционална јела... Према подацима Туристичко-спортске организације општине Алексинац, туристи који посећују град показују највеће интересовање за посету историјским споменицима, црквама и манастирима, такозвани верски туризам.

Кафићи

Кафе Рестарт, Дом, Вавилон, План Б, New pressing, Барон.

Ресторани

Тиха ноћ, Златно ћоше плус, Искра, Оаза, Морава

Манифестације

Ал Рок Фест, Такмичење хармоникаша, Меморијал „Сања Павловић“, Фестивал хорова, оркестара и камерних ансамбала општине Алексинац

Смештај

Популарни хотели и мотели

Вила Власта, Алексинац центар-Војислав Ерор, Алексинац центар, Сеоско туристичко газдинство Стојковић, Бовански Видиковац

Шопинг

Тржни центар МОДА, Робна кућа Ђорђевић, Балектра Алексинац

Важни телефони

Дом здравља 018 804-167

Апотека 018 804-015

Аутобуска станица 018 804-535

Полицијска станица 018 4101-660

Добровољна ватрогасна јединица 018 804-239

Хитна помоћ 018 804-366

Детаљи релације

Полазиште

ПРОЛОМ БАЊА

Одредиште

АЛЕКСИНАЦ

Обрни смер