Ред вожње ПУЛА до БИЈЕЉИНА

Пула (итал. Пола) је град у Хрватској , и, лежи на југозападном подручју истарског полуострва у добро заштићеном заливу.
Град има дугу традицију винарства, рибарства, бродоградње и туризма, а уједно је и транзитна лука. Пула је административни центар Истре још од римскога доба.
Пула је највећи град Истарске жупаније с метрополитенским подручјем које броји више од 100.000 становника (према попису из 2011.). У самом граду је према попису из 2011. године живело 57.460 становника, што га сврстава на седмо место градова по броју становника у Хрватској.
Главне индустријске гране обухватају бродоградњу, прерађивачку индустрију, туризам, саобраћај, прехрамбену индустрију, грађевинску индустрију, те остале неметалне индустрије.
Источним краком Истарског ипсилона Пула је спојена на мрежу хрватских аутопутева, а западним краком истог полу-аутопута директно је спојена са словеначким аутопутевима, дакле, читавим системом аутопутева ЕУ-а. У току је ширење Истарског ипсилона у пуни профил аутопута.
Пула је аутобусима повезана великим бројем месних, домаћих и међународних линија које крећу с главне аутобуске станице у самом граду. Јавни градски превоз одржава Пулапромет, сваким даном од 05:00 до 23:00 сата, на 11 градских и 12 приградских линија.
Путнички поморски саобраћај такође повезује град с оближњим острвима, али и с Лошињом, Задром, те Венецијом у Италији.
Аеродром  Пула смештен североисточно од Пуле служи као домаће и међународно одредиште, које поново постаје јако прометан центар. Пре 1990. године пулски је аеродром имао више од 700.000 путника годишње. Оближњи међународни  аеродроми су Трст, Ријека, Љубљана и Загреб.

Бијељина је град и средиште истоимене општине у сјевероисточном дијелу Републике Српске. Површина општине је 734 км², а укупни број становника износи отприлике 114.663. Град је историјско средиште Семберије и један од најбогатијих градова Босне и Херцеговине. Као плодан равничарски град чини један од центара за производњу и трговину храном. Бијељина је препознатљива по пространом централном тргу, чију љепоту увећава пријатан амбијент Градског парка.

Влада Републике Српске је у мају 2012. године донијела одлуку о промјени статуса општине Бијељина којом је Бијељина добила статус града.1992.године.

На простору општине Бијељина за сада најстарији потврђени трагови живота људи потичу из млађег каменог доба (5000 - 3000 година п.н.е.). Такође су забиљежени остаци из периода неолита, бронзаног и гвозденог доба и античког периода. Истраживани су локалитети Градац и Пољопривредно добро у Батковићу, Главичицама, Кућерине у Дворовима, Село у Којчиновцу, Бродић у Тријешници, а из античког периода истражена је римска вила на локалитету Прекаја у Бродцу, а у Великој Обарској је пронађена оловна плочица култне намјене са представом 'Подунавских коњаника'.

Најпознатији старосрпски и старословенски локалитет код нас је истражен са обје стране Бистрика између села Батковић и Остојићево и састојао се од 4 локалитета у трајању између ВИИ и XИИ века. Посебно је значајно да је на локалитету Челопек истражен већи комплекс радионица металуршког насеља гдје су наши преци у ВИИИ вијеку топили гвожђе и производили гвоздене алатке, о чему јасно свједочи налаз гусано - графитног лонца који се чува у бијељинском Музеју. У ово вријеме насеље на Бистрику, вероватног назива Бистрица, било је без сумње центар жупе која је обухватила цијелу равницу прије него што је настала Бијељина.

Прво спомињање имена Бијељина губи се у далекој прошлости. У “Љетопису попа Дукљанина”спомиње се једна побједа захумског кнеза Беле - Павлимира против Мађара “у равници Белина”'. Данас се у науци сматра да је први сигуран помен насеља Бијељине онај од 3. марта 1446. када је овде опљачкан један дубровачки трговац од стране људи Илочког бана.

Бијељина је као ријетко који град само у последњих 500 година чак 2 пута мијењао комплетно становништво. Први пут је то било са доласком Турака 1520. године, а други пут са доласком Аустријанаца 1716. године. По попису Зворничког санџака 1533. године у опустелом Бијељинском крају спомињу се само 4 села: Четвртковиште, Мирковци (Дашница), Грм (Галац) и Чукојевићи (Модран) са укупно 55 кућа. На следећем попису из 1548. пописано је 17 села са 772 куће, од којих 554 православних и 218 муслиманских. Из овог времена је и најстарија грађевина у Бијељинској општини, а то је духовни центар Срба овог краја - Манастир Тавна, немањићка задужбина.