Ред вожње ПУЛА до ЉУБЉАНА

Аутобус од PULA до LJUBLJANA пролази између осталог и кроз градове ОПАТИЈА, ПОРЕЧ, РИЈЕКА, РОВИЊ (зависно од руте линије). На овој релацији постоји само један полазак. Дужина пута је око 291 km. Просечно трајање путовања по реду вожње је 04 сата и 50 мин. С обзиром да аутобус прелази преко граничног прелаза могућа су и дужа задржавања у периоду туристичке сезоне. Обавезно понесите идентификациона документа. Посада аутобуса ће креирати списак имена путника пре преласка границе.
Пртљаг се обично плаћа по торби на свим поласцима у зависности од превозника.
Аутобуси су углавном високе туристичке класе са климом, АБС-ом, удобним путничким седиштима и сл.
Ред вожње PULA - LJUBLJANA постоји за следеће дане:
понеdељак
уторак
среда
четвртак
петак
субота
недеља

Аутобуски превозници који саобраћају на релацији од PULA до LJUBLJANA су:PANTURIST D.D. Osijek.

Пула (итал. Пола) је град у Хрватској , и, лежи на југозападном подручју истарског полуострва у добро заштићеном заливу.
Град има дугу традицију винарства, рибарства, бродоградње и туризма, а уједно је и транзитна лука. Пула је административни центар Истре још од римскога доба.
Пула је највећи град Истарске жупаније с метрополитенским подручјем које броји више од 100.000 становника (према попису из 2011.). У самом граду је према попису из 2011. године живело 57.460 становника, што га сврстава на седмо место градова по броју становника у Хрватској.
Главне индустријске гране обухватају бродоградњу, прерађивачку индустрију, туризам, саобраћај, прехрамбену индустрију, грађевинску индустрију, те остале неметалне индустрије.
Источним краком Истарског ипсилона Пула је спојена на мрежу хрватских аутопутева, а западним краком истог полу-аутопута директно је спојена са словеначким аутопутевима, дакле, читавим системом аутопутева ЕУ-а. У току је ширење Истарског ипсилона у пуни профил аутопута.
Пула је аутобусима повезана великим бројем месних, домаћих и међународних линија које крећу с главне аутобуске станице у самом граду. Јавни градски превоз одржава Пулапромет, сваким даном од 05:00 до 23:00 сата, на 11 градских и 12 приградских линија.
Путнички поморски саобраћај такође повезује град с оближњим острвима, али и с Лошињом, Задром, те Венецијом у Италији.
Аеродром  Пула смештен североисточно од Пуле служи као домаће и међународно одредиште, које поново постаје јако прометан центар. Пре 1990. године пулски је аеродром имао више од 700.000 путника годишње. Оближњи међународни  аеродроми су Трст, Ријека, Љубљана и Загреб.

Љубљана (немачки: Лаибацх, италијански: Лубиана) је главни и највећи град Словеније.  Градска општина Љубљана једна је од 11 градских општина у земљи.
Град лежи на реци Љубљаници, приближно 10 км од улива у Саву. Историчари се не слажу о извору имена Љубљана. По мишљењу неких извор треба тражити у речи љубљена, други сматрају да је у питању старо божанство Лабурус, трећи тврде да је реч дошла из латинског израза за реку која поплављује, алувиана. Неки пак мисле да потИче од њемачког Лаубацх – млачни поток.
Римска насеобина Емона (Цолониа Емона (Аемона) Иулиа трибу Цлаудиа) настала је године 15. наше ере. Љубљана се први пут помиње под данашњим именом 1144. (као Лаибацх) и 1146. (Луњигана). Године 1220. добила је права града, а 1335. заједно с остатком Крањске дошла у посед Хабсбурговаца. У 1461. постала је седиште бискупије те се у касном средњем веку развила у културно средиште Словенаца. Хабсбуршка владавина била је прекинута само у раздобљу 1809. – 1813. када је Љубљана била главни град француских Илирских провинција. Године 1821. град је био домаћин Љубљанског конгреса.
После распада Аустро-Угарске 1918. Љубљана је заједно с већим делом словенских земаља ушла у састав Краљевине СХС. Новом административном поделом 1929. постала је главни град Дравске бановине, а након Другог светског рата главни град југославенске Социјалистичке Републике Словеније. Улогу главног града је задржала и након осамостаљења Словеније 1991.
У Љубљани се налази приближно 30 хектара паркова. Највећи део те површине заузима парк Тиволи с површином од 17,5 ха, осталу површину дели 28 мањих паркова.
Љубљана има и ботаничку башту, основану 1810. године, која је најстарија словенска институција с непрекидним деловањем.