Ред вожње ПУЛА до РАШКА

Пула (итал. Пола) је град у Хрватској , и, лежи на југозападном подручју истарског полуострва у добро заштићеном заливу.
Град има дугу традицију винарства, рибарства, бродоградње и туризма, а уједно је и транзитна лука. Пула је административни центар Истре још од римскога доба.
Пула је највећи град Истарске жупаније с метрополитенским подручјем које броји више од 100.000 становника (према попису из 2011.). У самом граду је према попису из 2011. године живело 57.460 становника, што га сврстава на седмо место градова по броју становника у Хрватској.
Главне индустријске гране обухватају бродоградњу, прерађивачку индустрију, туризам, саобраћај, прехрамбену индустрију, грађевинску индустрију, те остале неметалне индустрије.
Источним краком Истарског ипсилона Пула је спојена на мрежу хрватских аутопутева, а западним краком истог полу-аутопута директно је спојена са словеначким аутопутевима, дакле, читавим системом аутопутева ЕУ-а. У току је ширење Истарског ипсилона у пуни профил аутопута.
Пула је аутобусима повезана великим бројем месних, домаћих и међународних линија које крећу с главне аутобуске станице у самом граду. Јавни градски превоз одржава Пулапромет, сваким даном од 05:00 до 23:00 сата, на 11 градских и 12 приградских линија.
Путнички поморски саобраћај такође повезује град с оближњим острвима, али и с Лошињом, Задром, те Венецијом у Италији.
Аеродром  Пула смештен североисточно од Пуле служи као домаће и међународно одредиште, које поново постаје јако прометан центар. Пре 1990. године пулски је аеродром имао више од 700.000 путника годишње. Оближњи међународни  аеродроми су Трст, Ријека, Љубљана и Загреб.

 

Општина Рашка се налази у југозападном делу Србије, на 43º18´ географске ширине и 20º32´ географске дужине, на ушћу реке Рашке у Ибар, у средишњем делу Ибарске долине, на западним падинама Копаоника и источним падинама Голије.

Простире се на 670 км², где живи око 25 000 становника.

Центар општине је градско насеље Рашка, а у склопу општине су још два градска насеља: Баљевац и Јошаничка Бања.

У рељефу општине Рашка јасно су изражене три морфолошке целине: зона котлинског дна, котлински обод и планинска зона.

Рашчанско подручје је изразито планинско, јер се 88 % територије налази изнад 500 м надморске висине. У овом подручју налази се Копаоник (Панчићев врх 2017 м), као и планина Голија (Јанков камен 1833 м). У рељефу општине Рашка посебно се истичу речне долине које дубоко улазе у брдовите пределе планинских огранака Копаоника, Голије и Рогозне.

На историјској карти област Рашка означена је као Дарданија и у време римске колонизације Ибарске долине главни град био је Municipium Dardanorum (Сочаница). Од XII века биографи Стефана Немање ово подручје називају Ибар, а Византијски историчари већ од XII века називају Ибар и ширу област Рашке по најисточнијем граду немањићке државе, а Рашка је била прва немањићка (српска) самостална држава.

Резултати археолошких истраживања на више локалитета на територији општине Рашка (Добрњац, Небеске столице) показују да је ово подручје било настањено још у далекој прошлости.

Рашка је била центар културе и државности српства, а кроз простор где се данас простире општина Рашка пролазили су сви значајни трговачки путеви. Сведоци тог времена су градови чији се остаци налазе дуж такозваног римског пута и то Звечан, Голеч, Брвеник, Маглич, Јанок. У првој српској држави основана је и прва школа на Немањином двору, колевка српске писмености и духовности, у којој су образовани наши први просветитељи и књижевници Свети Сава и Стефан Првовенчани.

Доласком Турака, седиште трговине, а самим тим и целог краја се измешта према Новом Пазару, све до 1833. године када се Ибарска долина својим јужним и средњим делом одвојила од Османлијског царства. Тада се јавила потреба да се на месту Рашки Ибар, где се налазила и граница, оснује варошица Рашка.

 

Рашка као насеље први пут се помиње 1835. године, а варош Рашка проглашена је на седници државног совјета Кнежевине Србије 6. септембра 1845. године, на предлог политичара и државника Илије Гарашанин. Кнез Александар Карађорђевић, својим решењем од 17. септембра 1845. године прогласио je оснивање Рашке.

Први урбанистички план Рашке потиче још из 1844. године, који је урадио Никола Алковић, што се сматра једним од најстаријих урбанистичких планова.

Ратови од 1912. до 1918. године нису мимоишли ни Рашку. Развој у послератном периоду текао је успорено. У једном периоду, током Првог светског рата, од 31. октобра до 15. новембра 1915. године, Рашка је на неки начин била престоница Србије јер су у њој одседали краљ и тадашња српска влада. Рашка је ослобођена 27. новембра 1944. године.

 Данашња општина Рашка, као особена функционално-просторна целина, формирана је 1960. године.