Ред вожње РАШКА до БРНО

Општина Рашка се налази у југозападном делу Србије, на 43º18´ географске ширине и 20º32´ географске дужине, на ушћу реке Рашке у Ибар, у средишњем делу Ибарске долине, на западним падинама Копаоника и источним падинама Голије.

Простире се на 670 км², где живи око 25 000 становника.

Центар општине је градско насеље Рашка, а у склопу општине су још два градска насеља: Баљевац и Јошаничка Бања.

У рељефу општине Рашка јасно су изражене три морфолошке целине: зона котлинског дна, котлински обод и планинска зона.

Рашчанско подручје је изразито планинско, јер се 88 % територије налази изнад 500 м надморске висине. У овом подручју налази се Копаоник (Панчићев врх 2017 м), као и планина Голија (Јанков камен 1833 м). У рељефу општине Рашка посебно се истичу речне долине које дубоко улазе у брдовите пределе планинских огранака Копаоника, Голије и Рогозне.

На историјској карти област Рашка означена је као Дарданија и у време римске колонизације Ибарске долине главни град био је Municipium Dardanorum (Сочаница). Од XII века биографи Стефана Немање ово подручје називају Ибар, а Византијски историчари већ од XII века називају Ибар и ширу област Рашке по најисточнијем граду немањићке државе, а Рашка је била прва немањићка (српска) самостална држава.

Резултати археолошких истраживања на више локалитета на територији општине Рашка (Добрњац, Небеске столице) показују да је ово подручје било настањено још у далекој прошлости.

Рашка је била центар културе и државности српства, а кроз простор где се данас простире општина Рашка пролазили су сви значајни трговачки путеви. Сведоци тог времена су градови чији се остаци налазе дуж такозваног римског пута и то Звечан, Голеч, Брвеник, Маглич, Јанок. У првој српској држави основана је и прва школа на Немањином двору, колевка српске писмености и духовности, у којој су образовани наши први просветитељи и књижевници Свети Сава и Стефан Првовенчани.

Доласком Турака, седиште трговине, а самим тим и целог краја се измешта према Новом Пазару, све до 1833. године када се Ибарска долина својим јужним и средњим делом одвојила од Османлијског царства. Тада се јавила потреба да се на месту Рашки Ибар, где се налазила и граница, оснује варошица Рашка.

 

Рашка као насеље први пут се помиње 1835. године, а варош Рашка проглашена је на седници државног совјета Кнежевине Србије 6. септембра 1845. године, на предлог политичара и државника Илије Гарашанин. Кнез Александар Карађорђевић, својим решењем од 17. септембра 1845. године прогласио je оснивање Рашке.

Први урбанистички план Рашке потиче још из 1844. године, који је урадио Никола Алковић, што се сматра једним од најстаријих урбанистичких планова.

Ратови од 1912. до 1918. године нису мимоишли ни Рашку. Развој у послератном периоду текао је успорено. У једном периоду, током Првог светског рата, од 31. октобра до 15. новембра 1915. године, Рашка је на неки начин била престоница Србије јер су у њој одседали краљ и тадашња српска влада. Рашка је ослобођена 27. новембра 1944. године.

 Данашња општина Рашка, као особена функционално-просторна целина, формирана је 1960. године.

Брно је најпрометнија тачка у Јужно Моравском региону. Поред важне жељезничке станице има и властити међународни аеродром.

Такође, поседује одличну цестовну инфраструктуру, у, и око града, те је због тога дeо регионалног интегрисаног транспортног система за превоз у друмском саобраћају. Самим тим је аутобуски превоз повезао, како градски, тако и превоз путника са свим већим градовима у Чешкој Републици.

Брно се налази између два дворца - Шпилберк, дворац на брду у центру града, и Вевери дворац, одакле се може доћи до познатог резервоара Брно. Акумулација је изграђена 1930.године преграђивањем реке Свратка.

Брно је град са занимљивом архитектуром у распону од средњег века до модерног доба. Његове зграде чине једну од водећих збирки урбане архитектуре у Европи.

Брно је други најважнији центар образовања у земљи. Чувени је универзитетски град с више од 86 000 студената, на 34 факултета, који су организовани у три Универзитетске целине.

Предавања на Масарyк Универзитету, и, Брно Универзитету технолошких наука, су отворена за јавност, тако да је могуће свратити и доживети дух студентског живота.

Брно је град истраживања и иновација са многим пословним инкубаторима и научним центрима, као што је истраживачки центар ЦЕИТЕЦ, где су смештене важне катедре, лабораторије и кабинети, чувеног Брно Универзитета.

Динамичан развој Брна као центра индустрије, трговине, науке и информацијске технологије, је узрок великих дневних миграција становника, па је сходно тим потребама било нужно добро организовати градски и међуградски превоз путника.