Ред вожње РАШКА до ТРСТ

Општина Рашка се налази у југозападном делу Србије, на 43º18´ географске ширине и 20º32´ географске дужине, на ушћу реке Рашке у Ибар, у средишњем делу Ибарске долине, на западним падинама Копаоника и источним падинама Голије.

Простире се на 670 км², где живи око 25 000 становника.

Центар општине је градско насеље Рашка, а у склопу општине су још два градска насеља: Баљевац и Јошаничка Бања.

У рељефу општине Рашка јасно су изражене три морфолошке целине: зона котлинског дна, котлински обод и планинска зона.

Рашчанско подручје је изразито планинско, јер се 88 % територије налази изнад 500 м надморске висине. У овом подручју налази се Копаоник (Панчићев врх 2017 м), као и планина Голија (Јанков камен 1833 м). У рељефу општине Рашка посебно се истичу речне долине које дубоко улазе у брдовите пределе планинских огранака Копаоника, Голије и Рогозне.

На историјској карти област Рашка означена је као Дарданија и у време римске колонизације Ибарске долине главни град био је Municipium Dardanorum (Сочаница). Од XII века биографи Стефана Немање ово подручје називају Ибар, а Византијски историчари већ од XII века називају Ибар и ширу област Рашке по најисточнијем граду немањићке државе, а Рашка је била прва немањићка (српска) самостална држава.

Резултати археолошких истраживања на више локалитета на територији општине Рашка (Добрњац, Небеске столице) показују да је ово подручје било настањено још у далекој прошлости.

Рашка је била центар културе и државности српства, а кроз простор где се данас простире општина Рашка пролазили су сви значајни трговачки путеви. Сведоци тог времена су градови чији се остаци налазе дуж такозваног римског пута и то Звечан, Голеч, Брвеник, Маглич, Јанок. У првој српској држави основана је и прва школа на Немањином двору, колевка српске писмености и духовности, у којој су образовани наши први просветитељи и књижевници Свети Сава и Стефан Првовенчани.

Доласком Турака, седиште трговине, а самим тим и целог краја се измешта према Новом Пазару, све до 1833. године када се Ибарска долина својим јужним и средњим делом одвојила од Османлијског царства. Тада се јавила потреба да се на месту Рашки Ибар, где се налазила и граница, оснује варошица Рашка.

 

Рашка као насеље први пут се помиње 1835. године, а варош Рашка проглашена је на седници државног совјета Кнежевине Србије 6. септембра 1845. године, на предлог политичара и државника Илије Гарашанин. Кнез Александар Карађорђевић, својим решењем од 17. септембра 1845. године прогласио je оснивање Рашке.

Први урбанистички план Рашке потиче још из 1844. године, који је урадио Никола Алковић, што се сматра једним од најстаријих урбанистичких планова.

Ратови од 1912. до 1918. године нису мимоишли ни Рашку. Развој у послератном периоду текао је успорено. У једном периоду, током Првог светског рата, од 31. октобра до 15. новембра 1915. године, Рашка је на неки начин била престоница Србије јер су у њој одседали краљ и тадашња српска влада. Рашка је ослобођена 27. новембра 1944. године.

 Данашња општина Рашка, као особена функционално-просторна целина, формирана је 1960. године.

Трст (тал. Триесте, њем. Триест) је град у Италији, на североисточној обали Јадранског мора.

Трст се налази на Тршћанском заливу на северном делу Јадранског мора. То је изразито погранични град који је државном границом посве одељен од градске околине и залеђа које припада Словенији, а с Италијом је повезан само уским појасом копна. Клима је средоземна.

Велико је саобраћајно значење града, посебно градске луке. Аутопутеви  град вежу с остатком Италије и Словенијом, али недостаје аутоцестовна веза са Хрватском (планирани смер Трст-Ријека). Трст је највећа лука на Јадранском мору и главна лука за континентски затворену Аустрију. На северном Јадрану постоји конкуренција трију великих лука (Трста, Копра и Ријеке). Постоје планови о удруживању лука Трста и Копра које су врло близу и стварања велике севернојадранске луке.

Главни трг у Трсту је Трг уједињења Италије (Пиазза Унитà д'Италиа), изграђен углавном током Хабсбуршке монархије, на којем се налазе Градска већница и фонтана  4 континента. Значајан је замак Мирамаре (Цастелло ди Мирамаре) грађен 1860. године за надвојводу Максимилијана. Постоје многе палате и цркве (значајна је катедрала св. Јуста). Могу се пронаћи и археолошки остаци из римског доба (значајно је римско позориште). Ту је и чувено Позориште Ђусепеа Вердија.