Ред вожње РИЈЕКА до БАР

Највећа хрватска лука и трећи по величини град у Хрватској - Ријека представља административни центар Приморско - горанске жупаније. На подручју њене општине живи приближно 190 000 становника. Током XИX века Аустроугарска влада је услед њеног идеалног географског положаја позиционирала на месту моћних индустријских центара и највећих европских лука. 
Оно што овај град чини специфичним јесте што се и поред великог броја његових знаменитости, све могу обићи током једног дана, захваљујући одличном јавном превозу који умногоме олакшава обилазак. Идеална је локација за посетиоце који желе упознати културно-историјске садржаје а исто тако и за оне који су жељни провода и релаксације.
Као и у већини градова са богатом историјом, главно шеталиште бива његово главно обележје, а Ријека је савршен пример за ову тврдњу. На њеном Корзоу налази се главни архитектонски симбол Ријеке – Градски торањ. Најзначајније знаменитости приликом посете овом граду смештене су надомак Корзоа – Коблеров трг на улазу у Стари град; Катедрала Светог Вида, заштитника овога града; Цркву Узнесења Блажене Ђевице Марије; Коси торањ; античка Стара врата; Трг Ријечке резолуције и Стендерац као и главна ријечка тржница – Плаца. 
Незаобилазна локација за обилазак је такође Рива, где се са ријечког лукобрана Моло лонга простире градска панорама као и Трсат. Трсат се налази на брегу изнад града до којег се долази или аутобусом или успоном степеницама Петра Кружића. У непосредној близини Трсатске градине налази се најстарије маријанско светилиште у Хрватској – Светиште Мајке Божје Трсатске. Подручје Трсата идеално је за љубитеље природе и рекреативце који перивојем Светишта и Парком Хероја могу  реализовати своје дуге шетње. 
За љубитеље разних специјалитета , на располагању су угоститељски обекти са аутохтоним и интернационалним понудама лоцирани дуж Корзоа или на ријечкој Риви. 
Оно што додатно туристичку понуду овог града чини квалитетнијом јесте што приликом посете Ријеци можете уживати у бесплатном бежичном интернету дуж центра града, на Трстату и на пар других локација, приликом чега можете преузети апликацију која ће вам бити идеалан водич.

КУЛТУРНИ ЖИВОТ

Позоришта – Хрватско народно казалиште Ивана пл. Зајца Ријека, Градско казалиште лутака Ријека, ХКД „Театар“, Културни центар „Калварија“ – Ри Театар

Музеји – Поморски и повијесни музеј Хрватског приморја Ријека, Природословни музеј Ријека, Музеј града Ријеке, Музеј модерне и савремене уметности, Музеј информатике, Споменичка књижница и збирка Мажуранић-Брлић-Ружић,  Музеј детињства, Сакрална збирка Катедрале Светог Вида, Ризница и галерија Светишта Мајке Госпе Трсатске, Свеучилишна књижница Ријека - Изложба Глагољица, Сталне изложбе на Поморском факултету у Ријеци.
Галерије – Мали салон, Галерија „Друго море“, Галерија „Кортил“,  Ерсте Цлуб

Кина– Арт кино „Цроатиа“, Блитз „Цинестар“

ПРОВОД

„Нубар Лоунге“, Морски прасац беацх бар, Пхананас пуб, Цлуб „Боа“, „Ракхиа“ бар, „Пајол“ бар, „Живот“, „Театро Лоунге“ бар, Цхампагне бар „Поммерy“, „Цоде“ бар, Цлуб „Нина 2“, Цлуб „ИнРи“, Клуб младих Ријека, „Пепе россо“ бар,  „Бади“ пуб, „Мyстиqуе“ пуб, Роцк цаффе, „Милорд“ пуб,  Фасхион цафé „Лоббy“, „Тунел“,  „Тхе Беертија“,  „Цукарикафе“ бар,  Цлуб „Индиго“,  „Погон културе“

МАНИФЕСТАЦИЈЕ

„Фиуманка“ – јуни „Фиумаре“ - мај/јуни; „Ри Роцк“ – децембар; Ријечке летње ноћи - јуни/јули; Лето на Градини – јуни/јули; „Хартера“ фестивал – септембар; Ходочашће на Велику Госпу – август; Ријечки карневал – јануар/фебруар; „Хомо си тећ“ – април; Међународни фестивал малих сцена – мај; Дани Светог Вида - јуни; Зајчеви дани – октобар/фебруар; Ријека Адвент – новембар; Јазз тиме – новембар; „МАЛИК фест“ – јуни; Ријечке степенице – август; Маријини дани – мај; Ревија луткарских позоришта – новембар; Ријека татто еџпо – децембар;

СМЕШТАЈ

Хотели
„Бонавиа“, „Јадран“,“Небодер“, „Цонтинентал“

Хостели
„1Њ“, „Ана“, „Дас“, Омладински хостел Ријека, „Фун“, „Царневале“, „Кварнер“, „Дхарма“, „Кантрида“, „Корзо“, „Ријека“

ШОПИНГ

Центар града, Градска тржница, ТЦ „Тоњер Центер Ријека“, Западни Трговачки центар, Сувенирнице

Важни телефони

Јединствени број за хитне службе 112
Полиција  192
Ватрогасци  193
Хитна помоћ   194
Саобраћајна служба 0800 51 01
Саобраћајна полиција  335 521
Полицијска управа Приморско-горанска   430 333
Спашавање на мору  9155
Горска служба спашавања - дежурна служба 091 721 0000
Лучка капетанија 214 031
ХАК - Хрватски ауто клуб   1987
Саобраћајни центар Ријекапромета - стање на цестама у Ријеци 060 10 2102
Ветеринарска станица Ријека - дежурна служба 091 214 8822

Бар је један од највећих градова на црногорском приморју, смештен у југоисточном делу Црне Горе и представља граничну општину која је Јадранским морем повезана са Италијом. Његова лука, позиционирана на самом улазу у Јадран има највећи значај за привреду земље и захваљујући интегрисаности са друмском саобраћајном мрежом и жељезничком пругом Београд-Бар чини најзначајнију карику интермодалног транспорта у Црној Гори. Простире се на површини од 505 км2, од чега дужина морске обале износи 46км, а дужином од 65 км излази на обалу Скадарског језера. Највиша тачка општине је планина Румија а састоји се од популарних туристичких насеља Сутомора, Чања, Вирпазара, Добрих Вода, и Утјехе.

КРАТАК ИСТОРИЈАТ

Бар је древни град чије је подручје било настањено још у праисторији, о чему сведоче проналасци неолитског материјала у насељу Челуга, неолитска секира и Веља Могила у Шушњу, тумулуси у селу Равањ као и споменик Стара маслина на Мировици. Постоји више верзија његовог назива на различитим језицима од којих су најпознатије три – Бар (словенски), Антибареос (грчки) и Антибарум (римски). Током дуге историје, Бар је био значајно пребивалиште многим владарима који су се често смењивали. Hајвећи процват доживио је за време краља Бодина, као црквени центар тадашње државе Дукље, за време династије Немањића, када је имао сопствени статут, грб и новац и за време Балше III Балшића који га је сматрао својом престоницом. У Бару је настао најстарији литерарно – историјски спис у култури Јужних Словена – „Љетопис попа Дукљанина“, познат и под називом „Барски родослов“ чији је аутор анонимни свештеник барске надбискупије.  За овај град се везују многе легенде као што су легенда о Владимиру и Косари,  црмничком гранату боје црног вина, о вилама итд. Заштитник града Бара је Свети Ђорђе.

СТАНОВНИШТВО

Подручје барске општине насељава око 40 000 становника, са приближно двадесет пет националних заједница што га карактерише као општину са мултинационалном и мултиконфесионалном структуром становништва, чији житељи вековима негују толеранцију у међуљудским односима.  Реч је о изузетно култивисаном и урбанизованом приморско – језерском подручју чије се разлике у микролокалитетима испољавају кроз различита фолклорна обилежја.

КЛИМА

Бар спада међу најсунчанија места Јужне Европе са средишњом температуром од око 15,5°Ц. Климу овог подручја одређује близина Јадранског мора и Скадарског језера са једне, и планинског масива Румије са друге стране. Карактеришу је дуга и топла лета са средишњом температуром од око 23°Ц, и благе и кишовите зиме од око 10°Ц. Захваљујући оваквим климатским условима, купалишна сезона траје око шест месеци, од средине маја до средине октобра, када температура воде достиже и до 26°Ц.

ТУРИСТИЧКА ПОНУДА БАРА

ПЛАЖЕ

На подручју барске општине налази се двадесет плажа које се простиру на укупној дужини од 9км.

Најпосећеније плаже којима се може прићи са копна су: „Бисерна обала“ (Чањ); „Маљевик“ (између Чања и Сутомора); Сутоморска плажа и „Инеџ“ (Сутоморе); „Црвена плажа“ (између Бара и Сутомора); „Тополица“ и „Жукотрлица“ (Бар);

Плаже којима се може прићи искључиво с морске стране: „Краљичина плажа“ (у непосредној близини Чања); „Црвена стијена“ (брдо Волујица); „Велики пијесак“ и „Утјеха“ (између Бара и Улциња);

Најатрактивније плаже на обали Скадарског језера су Мурићи и Пјешачац.

ЗАНИМЉИВИ ЛОКАЛИТЕТИ

СТАРИ БАР

Смештен на 4 километра удаљености од Бара, представља највеће градско подручје са остацима срдењовековних цивилизација у Црној Гори. Унутар његових бедема налазе се рушевине од око 240 зграда и објеката попут Сат – куле, аквадукта, амама и барутане изграђених још у турско доба. Такође, верски објекти из средњег века - црква Свете Теодоре, црква Светог Николе, црква Светог Венеранде и црква Свете Катарине. Осим што због своје јединствене позиције посетиоцима омогућава да на посебан начин доживе барску панораму, посебну атракцију представла и пијаца на којој продавци у традиционалним костимима продају домаће производе и разне рукотворине.  Овде је почетком XX виека постојала уљара у којој се на дневном нивоу прерађивало и до двадесет тона маслина за извоз широм Европе и ка другим континентима.

СТАРА МАСЛИНА НА МИРОВИЦИ

Симбол Бара, Стара маслина на Мировици, стара преко двие хиљаде година, спада међу три најстарија дрвета на свету. Представља споменик природе законом заштићен од 1963. године.

МИНАРИ АЛИ – АГЕ ХАСАЋИЈЕ

Представља један од најзначајнијих споменика оријенталне архитектуре на црногорском подручју подигнут почетком XIX века.

ХАЈ - НЕХАЈ

Средњевековно утврђење подигнуто од стране Млечана у XV веку у оквиру којег се налази двоолтарска црква старија од утвђења, црква Светог Димитрија из XIII века.

СЕЛО ГОДИЊЕ

Смештено на подручју чувеном по традицији гајења винове лозе, Црмници, ово село представља један од најочуванијих сеоских предела које има велики историјски значај.  

СКАДАРСКО ЈЕЗЕРО

Највеће језеро на Балканском полуострву смештено на југоистоку Црне Горе. Граничи се са Албанијом. Састоји се од великог броја острва, који носе карактеристичан назив „горице“ и представља јединствен еко-систем у којем живи преко четрдесет врста риба и двеста седамдесет врста птица, међу којима се налазе угрожене врсте попут пеликана, орла, чапље, гњурца и шљука. У њему расте јестива биљка касароња, карактеристична само за подручје овог језера.