Ред вожње РУМА до ВЕРОНА

Рума је градско насеље у Србији у општини Рума у Сремском округу. 

Питање значења имена Рума за сада није решено. Највероватније се ради речи оријенталног порекла која је у ове крајеве дошла са Турцима, али се не искључује и могућност да датира из још старијих времена.

Рума се налази у близини јужних обронака Фрушке горе, на надморској висини од 111 метара. Карактеришу је равничарска конфигурација терена, плодна земља и питоми пејзажи централног Срема.

Недостатак већег воденог тока успешно су надокнађивала три румска потока (Борковачки, Кудошки и Јеленачки), који су нашли место и у грбу града, а почетком седамдесетих година је у непосредној близини Руме изграђено и вештачко Борковачко језеро, које се акумулира из истоименог потока.

Културни живот у граду се одвија под окриљем неколико установа културе. У Културном центру, Завичајном музеју и Градској библиотеци се редовно одржавају биоскопске и позоришне представе, концерти, промоције књига, ликовне изложбе и друге културне манифестације међу којима је најзначајнија Фестивал музичких друштава Војводине.

Најзначајнију улогу у културно — уметничком животу младих у Руми игра Омладински савет Руме. То је савез организација које се баве младима: Одред извиђача Рума, Градско позориште Рума, Књижевна омладина општине Рума, Друштво за борбу против рака општине Рума и Удружење ликовних стваралаца општине Рума.

Највећи број становништва је запослен у индустрији и пољопривреди. Као традиционално пољопривредни регион Рума и данас поседује солидну основу за развој ове делатности, било кроз индивидуални сектор, било кроз одговарајуће индустријске гране (прехрамбена, кожарска, дрвна, индустрија пољопривредне пнеуматике).

Рума, такође, има и дугу традицију у трговини, а у том погледу је свакако најпознатији румски вашар који се одржава сваког трећег у месецу. Нажалост, занатство, које је некада такође било заштитни знак Руме, постепено замире и пресељава се у историју.

Верона, град на северу Италије броји око 250 000 становника, други је по величини у покрајини Венето. Клима у Верони је измењено средоземна са утицајем континенталног Севера. Зиме су изразито хладне са пуно магле, а лета веома топла. 
Верона је дуго била под римском влашћу,основана је у четвртом веку п.н.е. 1107. године постаје независна држава, мада је релативно брзо доспела под утицај држава са севера Италије. Након пада Наполеона постаје главно војно упориште. 1866. припада званичном саставу уједињене Италије.
Поред тога што га називају „Градом романтике“ Верона се може похвалити великим бројем (више од 50) сачуваних цркава романског, готског и ренесансног стила, мостовима, раскошним вртовима и величанственим палатама.
Као и већина градова у Италији, Верона је бисер средњовјековне архиктектуре и уметности. Такође је савршен спој урбаног стила с античким, ренесансним примесама. Због вредности и значаја бројних историских зграда, Верона се налази на УНЕСЦО-вој листи светске баштине. Док други градови у Италији привлаче туристе из целог света историским причама и раскошним грађевинама, Верона има нешто више, причу о Ромеу и Јулији, најлепшу љубавну причу. Мелодрама Виљема Шекспира о Ромеу и Јулији, који су за своју љубав жртвовали животе, постала је симол овог града који сваке године привуче око три милиона туриста. 
Међу бројним знаменитостима, нарочито је привлачан римски театар Арена, саграђен у првом веку имао је 22.000 места што говори да је по величини трећи театар у Италији. Арена је данас средиште оперских и позоришних педстава. Остаци градских зидина из 265. године се налазе уз саму Арену. 
Кућа породице Капулети која датира из 13. вијека, познатија као Јулијина кућа. Украшена готским прозорима и балконом са којег је Јулија разговорила са Ромеом.
Кућа породице Монтеки, Ромеова кућа датира из 13. вијека и није отворена за посете јер се налази у лошем стању. 
Црква Сан Зено Мађоре,богато украшена, која се сматра најважнијом романском грађевином Вероне и сјеверне Италије подигнута је у петом веку. 
Готска црква Санта Анастазија и цркве Санта Марија Антика су цркве са заносном архитектуром.
Палату дел Капитано, музеј у ком се чувају многа вредна дела италијанског сликарства и гробнице породице Салиђери из 14. века. 
Мост Касталвекио дуг метара, познат као мост Склигери грађен је у периоду од 1354. до 1356. године. И то од стране Кангранде ИИ дела Сцала.
Након уживања у култури и историји опустите се уз језеро Гарда, уједно највеће језеро у Италији и забавном парку Гардаланду.