Ред вожње ШИД до ЗАДАР

Шид је градско насеље у општини Шид, у Сремском округу, смештен на падинама Фрушке горе.

Надморска висина је 104 м. То је седиште најзападније општине Срема, а налази се између реке Дунав и обронака Фрушке горе на северу и реке Саве на југу. Област на којој је изграђен Шид је воћарско виноградарски крај, са великим винским подрумом. У склопу пољопривреде развијена је и прехрамбена индустрија, посебно прерада жита, савремена индустријска кланица (која је затворена као и већина великих предузећа после демократских промена 2000-те) и фабрика за производњу јестивог уља, као и текстилна индустрија и трикотажа (такође затворена после демократских промена 2000-те). У граду се налази спомен кућа и галерија познатог сликара Саве Шумановића. Према свом положају, општина привредно гравира Бачкој Паланци као већем економском и културном центру у непосредној близини.

Овде се налазе Железничка станица Шид, Туристичка организација Шид и Културно образовни центар Шид.

У Граду постоји низ установа од културног значаја. Најважнији православни храм је Црква светог Николе. Овде се налазе Црква Успенија Пресвете Богородице у Шиду и Црква Светог великомученика Кнеза Лазара у Шиду. У Шиду делује Хрватско културно друштво "Шид" основано 2010 године.

Задар (лат. Иадера / Иадер) је хрватски град на Јадранском мору, центар Задарске жупаније и ширег регионалног комплекса северне Далмације и Лике, унутар европске НУТС 2 регије Јадранске Хрватске.
У саставу насеља Задар налазе се 22 месна одбора (четврти), а Град Задар, као управно територијалну јединицу чини осим Задра још 14 насеља, укупно 15 (стање 2011). То су: Бабиндуб, Бргуље, Црно, Ист, Кожино, Мали Иж, Молат, Олиб, Петрчане, Премуда, Рава, Силба, Вели Иж, Задар и Запунтел.
Развио се на повољном положају у центру хрватског дела источне обале Јадранског мора, заштићен низом задарских острва од утИцаја отвореног мора, што је имало велики значај у раздобљу  једрењачког поморског саобраћаја. Копнено залеђе чини пространи заравњени простор Равних Котара, што му омогућава несметано просторно ширење, по чему се разликује од већине других приморских градова Хрватске. Масивом Велебита приобално је подручје морфолошки одељено, али и повезано с Ликом и континенталним деловима Хрватске, што је у најновије време вредновано изградњом савременог  аутопута, односно тунела Свети Рок.
Након што су у XX. веку превладали копнени путеви на рачун морских, Задар је и даље задржао саобраћајну  важност - кроз град пролази јадранска магистрала, а град је спојен с модерним четверотрачним путем Задар Запад - аутопут А1. Краком железничке пруге је од 1966. повезан с Книном, где се спаја на главну пругу Загреб - Сплит. Међународном бродском линијом повезан с талијанским градом  Анцона. Аеродром Задар налази се у Земунику, 10 км источно од града.