Ред вожње SOKOBANJA до БИЈЕЛО ПОЉЕ

Сокобања се налази у југоисточној Србији, на надморској висини од 400 метара у котлини измедју планина Ртња (1560м) и Озрена (1174м).

Сокобања (9000 становника) је привредни, здравствени, културни и туристички центар општине која захвата површину од 525км2, у којој у 25 насељених места живи око 20.000 становника.

Основна грана привреде је туризам уз пољопривреду и рударство. Захваљујући добрим саобраћајним везама у Сокобању се стиже асфалтним путем, брзо и лако из сваког правца.

Од давнина позната као туристичка дестинација, Сокобања има основне елементе за формирање разноврсне туристичке понуде: термоминералне воде, идеалну надморску висину 400м, повољну климу, нетакнуту природу која је окружује, богату културну баштину....

Сокобања својим посетиоцима током целе године и разноврсне културно-забавне садржаје и манифестације. Дани проведени у Сокобањи остају трајно у незаборавној успомени, па је туристирадо посећују, откривајући у њој увек нове занимљиве детаље. Данас је Сокобања једно од најпосећенијих туристичких места у Србији.

Лечење у Сокобањи обавља се , на основу утврдјених индикација, купањем у топлој, благо радиоактивној води и инхалацијом, према упуту и под надзором лекара. Сокобањски ваздух, сам по себи је лек за оболеле од астме.

Термални извори Сокобање спадају медју најрадиоактивније у овом делу Европе. Укупно је шест главних,чија се температура воде креће од 28-45 степени целзијуса. Обзиром да је избијање радиоактивних гасова на читавој територији Бање велико, сваки посетилац је изложен благој инхалацији, што веома корисно утиче на дисајне органе и цео организам.

Подручје Сокобање обилује вредним културно историјским споменицима, црквама и манастирима: средњевековни град Сокоград, остаци Врмџанског града, турски Амам (XВ век), ресторан "Милошев конак", зграда администрације Кнежевине Србије (XИX век), црква Св. Преображења Господњег у центру Сокобање, црква Родјења Св.Богородице на Лептерији, манастир Јерменчић (XИВ век) на Озрену, црква Успења Св.Богородице у Јошаници (XИ век), црква Огњене Марије у Градашници, црква Св.Илије у Истоцима (XИX век), спомен чесма Кнез Милош Обреновић, Хајдук Вељка петровића и Љубе Дидића.

Ловишта на подручју Сокобање су право место за најинтересантнију авантуру! У складу са прописаним законом и према ловачком календару за дивљач у режиму заштите, односно ценовнику који је донео УО Ловачког савеза Србије, можете се на овим теренима окушати у лову на: зеца, пољску јаребицу, дивљу свињу, шумску шљуку, фазана, дивљу патку, лиску, голуба гриваша, препелицу, грлицу, гугутку, потом срндаћа и срне. Не мање атрактиван је и лов на дивљач ван режима заштите: вука, дивљу мачку, ракунопса и лисице.

Бијело Поље се налази у долини коју пресеца планинска река Лим. Некада је то заиста било поље, с пролећа прекривено цветовима беле раде, цвета који је и пољу и тамошњем насељу одредио име – Бијело Поље. То је и значење турске речи  Аково за варош, некада познату станицу Дубровачких каравана, која се звала Никољ–пазар.
Од свих градова на северу Црне Горе, Бијело Поље има најповољнији географски положај. Налази се на раскрсници важних путева: на прузи Београд–Бар, на магистрали која од Београда води према мору, добре су везе Бијелог Поља и према Пљевљима и Жабљаку, уз кањон Таре, према Беранама, Плаву и Рожајама и даље Ибарском магистралом према Србији.
Судећи по археолошким налазима на самом подручју града, могуће је говорити о постојању једне римске насеобине на обали Лима, у непосредној близини данашњег центра Бијелог Поља. У насељу Прушка пронађен је бакарни римски новчић цара Пробуса из друге  половине 2. века. На локалитету латинског гробља постојале су надгробне плоче из времена 2. до 3. века н. е. Негде пред Други светски рат, откривен је на овом локалитету жртвеник са натписом од чврстог белог камена, подигнут римском божанству Херкулу. Овај жртвеник се данас чува у цркви Светог Николе у Никољцу. Вероватно је на подручју Бијелог Поља у доба Римљана постојао град (Муниципијум) са одређеном самоуправом.
У општини Бијело Поље,због расељавања, данас  живи  15883 становника, по попису из 2003 године.